Glad i smrt u Tigraju: Hitsats razoren nakon smanjenja međunarodne pomoći

Nireayo Wubet, osamdesetosmogodišnjak iz sela Hitsats blizu eritrejske granice u severnom Tigraju, većinu dana provodi sahranjujući prijatelje i rođake. Dok oplakuje preminule, strahuje da za njega neće ostati ko da ga pristojno sahrani — teška glad i nedostatak pomoći uništavaju živote u ovom raseljenom selu.

Razočaravajući pad humanitarne pomoći

Hitsats je godinama zavisio od humanitarne pomoći koju su obezbeđivale međunarodne agencije. U protekloj godini značajno su smanjena sredstva i programi kojima su se oslanjale lokalne zajednice, uključujući promene u finansiranju iz SAD-a. Posledice su hitne: manjka hrane, ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti i zaustavljeni programi podrške za interno raseljene osobe (IDP).

Kako to utiče na ljude

„Imamo vrlo malo humanitarne podrške“, kaže Wubet. „Nije sukob ono što će nas na kraju ubiti, već glad.“ Slične priče dolaze iz kampova i sela — ljudi pokapaju članove porodice, mnogi su iscrpljeni i bez mogućnosti da uzgajaju hranu jer je većina zemljišta neobradiva.

Most villagers say it has been a slow death as aid sharply declines in Hitsats [Samuel Getachew/Al Jazeera]

„Većina čeka svoj red da umre,“ rekao je Abraha Mebrathu, koordinator kampa u Hitsatsu, opisujući situaciju za približno 1.700 interno raseljenih ljudi.

Uloga međunarodnih organizacija

Organizacije poput World Food Programme (WFP) i Médecins Sans Frontières (MSF) upozorile su da smanjenja finansiranja ozbiljno ugrožavaju kapacitete za pružanje pomoći. MSF je naglasio da su prekidi pomagali globalnim zdravstvenim i humanitarnim programima i da su ljudske posledice već bile ozbiljne — od povećanja pothranjenosti dece do prekida ključnih medicinskih usluga.

Zatvaranje WFP kancelarije u Šireu i smanjenje podrške koje je ranije stizalo preko američkih programa dodatno su pogoršali situaciju u Tigraju, dok lokalni zdravstveni radnici često nisu plaćeni i sami se suočavaju s glađu.

Politički ton i odgovor vlasti

Etiopske vlasti dobro su svesne pritiska međunarodne javnosti, ali zvanični stav često negira postojanje masovne gladi. Vlada tvrdi da su nacionalne poljoprivredne potrebe zadovoljene i ističe pokretanje domaćih programa poput EthioAid. Međutim, nezavisna procena Famine Early Warning Systems Network upozorava da više od 15 miliona ljudi u Etiopiji treba hitnu prehrambenu podršku.

Chronically ill, Marta Tadesse believes hunger will ultimately kill her [Samuel Getachew/Al Jazeera]

Građanske inicijative i prepreke

U odsustvu dovoljne međunarodne pomoći, lokalni aktivisti i influenseri u Mekeli i Adis Abebi pokušali su da prikupe pomoć, ali su se suočili s upozorenjima vlasti da ne organizuju direktne donacije. Neki su zbog straha od sankcija prekinuli akcije, navodeći da je zabranjeno direktno pomaganje bez državnog nadzora.

Ljudske priče

Almaz Gebrezedel (71) traži ostatke hrane u selu; Marta Tadesse (67), udovica sa HIV-om, ostala je bez redovne podrške i kaže da joj je prioritet hrana, a ne lekovi. Lokalni sveštenik i deacon Yonas Hagos upozorava da se groblja brzo pune.

Wubet nastavlja da sahranjuje one koji umiru od gladi i pothranjenosti. Sa trenutnim smanjenjima pomoći i bez dugoročnog rešenja, stanovnici Hitsatsa i okolnih sela i dalje žive pod stalnom pretnjom smrti od gladi.

Šta je hitno potrebno

Potrebna su neposredna povećanja u isporuci hrane, finansijska podrška lokalnim zdravstvenim ustanovama, obnavljanje logističkih kapaciteta WFP-a i drugih agencija, kao i koordinacija između državnih vlasti i međunarodnih donatora da bi se izbegla dalje pogoršanja humanitarne krize.