Pet godina nakon povlačenja SAD, Avganistan se suočava s produbljenom humanitarnom krizom: skoro polovina stanovništva zavisi od pomoći zbog gladi, suše i masovnih povrataka. Globalna smanjenja finansiranja zatvaraju klinike i programe za majke i decu, dok su žene i devojčice posebno pogođene zabranama obrazovanja i rada. IRC i druge organizacije upozoravaju na hitnu potrebu za obnovom pomoći kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje situacije.
Pet Godina Nakon Povlačenja SAD — Avganistan Na Ivici Humanitarne Katastrofe
What Life in Afghanistan Looks Like Five Years After the U.S. Withdrawal
Pre pet godina poslednji američki vojnici su se povukli iz Avganistana, čime je formalno okončan najduži rat u američkoj istoriji. Iako je zemlja nestala s naslovnica, humanitarna kriza se produbljuje: skoro polovina stanovništva zavisi od pomoći, a kombinacija gladi, suše, masovnih povrataka i smanjenja međunarodne pomoći gura milione ljudi sve dublje u neizvesnost.
Šta se dešava na terenu
Na pijacama cene hrane rastu, plate su minimalne ili ih nema, a mnoge porodice preskaču obroke da bi nahranile decu. U ruralnim oblastima kao što je Herat, petogodišnja suša uništila je prinose; deca sa teškom i umerenom akutnom pothranjenošću zavise od mobilnih zdravstvenih timova i distribucije terapijske hrane.
"Ako ima žetve, jedemo od nje; inače nemamo šta da jedemo,"
— Mahzada, 23, iz Herata
IRC mobilne klinike i druge zdravstvene usluge bile su često jedina vezana podrška za porodice poput Mahzadine, ali capovi u finansiranju ugrožavaju i te usluge.
Razmere krize
Broj ljudi kojima je potrebna pomoć porastao je na 21,9 miliona — gotovo polovina stanovništva, što je 3,5 miliona više nego 2021. Avganistan ulazi u šestu uzastopnu godinu suše; oko 4,7 miliona ljudi je u nivou hitne nesigurnosti u ishrani. Više od 17 miliona ljudi ima akutnu nesigurnost u ishrani, a skoro 4 miliona dece treba hitan tretman za pothranjenost, dok samo jedno od četiri dete trenutno dobija neophodnu pomoć.
Klima dodatno pogoršava situaciju: suše, poplave i zemljotresi pogađaju bar 12 provincija i oko 3,4 miliona ljudi. Procene upozoravaju da Kabul može postati prva moderna prestonica koja ostaje bez vode već do 2030. godine.
Povratnici i raseljavanje
Avganistan se suočava sa izuzetno velikim talasom povrataka: gotovo 3,2 miliona ljudi je 2025. bilo deportovano ili primorano da se vrati iz susednih država. U prvoj polovini 2026. stiglo je oko 922.000 povratnika iz Irana i Pakistana, pri čemu su prosečni dnevni dolasci preko granica hiljade ljudi. Skoro dve trećine povratnika su žene i deca; mnoge su doživele rodno zasnovano nasilje tokom puta i naliče im dodatne potrebe za zaštitom i zdravstvenom pomoći.
Uticaj na žene, obrazovanje i ekonomiju
Stroga ograničenja na obrazovanje i zapošljavanje žena posebno opterećuju društvo: oko 3,8 miliona devojčica nije u školama. Procene govore da zabrane obrazovanja i rada za žene koštaju Avganistan oko 84 miliona dolara godišnje i dublje urušavaju kapacitete sistema — od škola do zdravstvenih službi — sa dugoročnim posledicama po mortalitet majki i dece.
Pad humanitarne pomoći
Globalni rezovi u finansiranju drastično smanjuju obim pomoći. Humanitarni apel za 2026. je finansiran samo 25% od potrebnih 1,71 milijardi dolara. IRC je smanjio broj zdravstvenih objekata koje vodi sa vrha od 46 u 2023. na samo 16 danas — pad od gotovo dve trećine — dok je WHO prijavio da je 445 klinika obustavilo usluge. To dovodi do pada prvih prenatalnih kontrola i smanjenja tretmana za pothranjenost.
Kako pomoći i zašto je važno ostati uključen
Humanitarna podrška i dalje može sprečiti najgore ishode. Javnost može podržati organizacije koje rade na terenu ili se obratiti predstavnicima kako bi podstakla očuvanje humanitarne pomoći. Za informacije i načine doniranja posetite rescue.org.
Zaključak: Avganistan nije nestao sa mape problema — kriza se produbljuje i traži hitnu, koordinisanu i dugoročnu međunarodnu reakciju kako bi se spasili životi i očuvala osnovna infrastruktura za budućnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
