Pukovnik u rezervi Eli Konigsberg, potomak porodica koje su pretrpele ogroman gubitak u Holokaustu, danas je zamenik komandanta Jerusalimskog i Centralnog okruga u Komandi kućne odbrane. Njegov otac je bio jedan od troje preživelih iz porodice od oko 700 članova i stigao je u Izrael tek nakon proglašenja nezavisnosti. Nakon 7. oktobra Konigsberg je ponovo mobilisan i vodi spasilačke i inženjerske jedinice u operacijama identifikacije, spasavanja i čišćenja u Gazi. Za njega sećanje na Holokaust je obaveza koja povezuje zaštitu živih, jedinstvo i odlučnost.
Od 700 Do 3 Preživele: Potomak Holokausta Koji Predvodi Izraelske Snage Posle 7. Oktobra
'Arbeit Macht Frei' sign at the former Nazi concentration camp Auschwitz in Oswiecim, Poland.(Getty Images)
Kada pukovnik u rezervi Eli Konigsberg, star 57 godina, obuče uniformu, nosi sa sobom više od komandne odgovornosti — nosi istoriju dve porodice koje su gotovo izbrisane s mape Evrope.
Porodično nasleđe i sećanje
Oboje njegovih roditelja su preživeli Holokaust. Otac je poticao iz velike ortodoksne jevrejske porodice iz zapadne Poljske koja je pre rata brojala oko 700 članova. Nakon progona i genocida, ostala su samo tri preživele osobe, među kojima je bio i njegov otac.
"Moj otac je preživeo Aušvic, pridružio se pokretu Betar i 1946. pokušao da stigne u Zemlju Izraela na brodu Theodor Herzl. Britanske vlasti su ga uhapsile, zatvorile u kamp Atlit i potom izgnale na Kipar skoro dve godine. Tek posle proglašenja nezavisnosti stigao je u Izrael."
Na majčinoj strani tragedija je bila jednako teška: njeni roditelji i sestre odvedeni su nakon izdaje suseda, naterani da iskopaju sopstvene grobove i streljani.
Vojna služba i mobilizacija nakon 7. oktobra
Konigsberg je služio više od 36 godina u rezervnim snagama i svojevremeno je sakupio više od 3.600 dana službe. I pored zakonske mogućnosti da rezervisti budu oslobođeni nakon 45. godine, on ostaje dostupan: "Kada me pozovu, odmah ću doći."
Posle napada Hamasa 7. oktobra, ponovo je mobilisan i preuzeo komandovanje spasilačkim i teškim inženjerskim jedinicama koje deluju u Pojasu Gaze, unutar Gaze i na severu Izraela. Njegove jedinice rade na identifikaciji tela, spasilačkim operacijama i zadacima čišćenja i rušenja sa ciljem uklanjanja skrovišta terorista.
"Ono što smo videli 7. oktobra bilo je ubijanje radi samog ubijanja. Nije reč o osvajanju teritorije ili promeni realnosti — to je bila mržnja radi mržnje."
Sećanje, jedinstvo i poruka za budućnost
Za Konigsberga sećanje nije samo žaljenje zbog izgubljenih života već i obaveza da žive zaštitimo i da se uči iz prošlosti. Zabrinjava ga nestajanje svedoka: "Prošlo je osam decenija, a ljudi koji mogu reći 'bio sam tamo, video sam' polako nestaju. Zato je dužnost sećanja naša obaveza."
On takođe naglašava snagu izraelskog rezervnog sistema: ljudi sa različitim političkim stavovima okupljaju se i rade zajedno kao jedno telo. Ukazuje i na globalni kontekst reakcija na sukob: dok se u nekim zemljama ne vide masovni protesti protiv unutrašnjih represija (primerice u Iranu), reakcije na pitanja vezana za Izrael i Jevreje često su znatno glasnije.
Završna misao
Konigsbergov poziv je jasan: mesto mnogih Jevreja je u Izraelu, a jedinstvo i spremnost za odbranu su ključni da bi izraz "nikada više" zaista imao smisla.
Pomozite nam da budemo bolji.
