Ras Ein al-Auja u okupiranom Zapadnom bregu je praktično ispražnjeno nakon intenzivnog uznemiravanja i napada izraelskih doseljenika. Prema B’Tselemu, ovo je 46. stočarska zajednica proterana od 7. oktobra 2023. Doseljenici su gradili nelegalne outposte, oštećivali rezervoare za vodu, krali stoku i, kako tvrde meštani, delovali uz pasivnost ili podršku izraelskih snaga. Nakon poslednjih napada, oko 120 porodica (preko 800 ljudi) napustilo je selo i traži novo utočište.
„Ponovo živimo Nakbu“ — Palestinsko selo Ras Ein al-Auja Ispražnjeno Nakon Intenzivnog Nasilja Doseljenika
Palestinian residents of Ras Ein al-Auja village, West Bank pack up their belongings and prepare to leave their homes after deciding to flee mounting settler violence, Friday, Jan. 16, 2026. (AP Photo/Mahmoud Illean) - Mahmoud Illean/AP
Suleiman Ghawanmeh je iscrpljen od razgovora. Više od decenije apelovao je i upozoravao, ali je shvatio da reči same po sebi ne mogu da sačuvaju njegovu zajednicu od prinudnog udaljavanja. Nakon poslednjeg, neuspešnog poziva za pomoć, i on je morao da napusti selo.
„Besan sam na svet… niko nas ne sluša… kao da nismo ljudi“, rekao je Ghawanmeh za CNN.
A Bedouin man gathers plastic sheeting as families begin to gather their belongings to leave their homes after continues harassment from Israeli right-wing settlers in Ras Ein al-Auja, near the city of Jericho in the Israel-occupied Palestinian West Bank on January 11, 2026. - Ilia Yefimovich/AFP/Getty Images
Njegovo selo Ras Ein al-Auja u okupiranom Zapadnom bregu praktično je ispražnjeno nakon višegodišnje kampanje uznemiravanja koju su, prema meštanima i međunarodnim organizacijama, pojačali izraelski doseljenici u protekle dve godine.
Šta se dogodilo
Prema podacima izraelske organizacije za ljudska prava B’Tselem, Ras Ein al-Auja je 46. stočarska zajednica u Zapadnom bregu koja je bila prisiljena da se iseli od 7. oktobra 2023. godine. Aktivisti i stanovnici navode da su masked i naoružani doseljenici — mnogi od njih tinejdžeri — svakodnevno upadali u selo, strašeći gotovo 120 proširenih porodica (preko 800 ljudi).
Men help dismantle a house as a Bedouin family pack their belongings and leave their home after months of harassment from a nearby illegal Israeli settler outpost in Ras Ein al-Auja, near Jericho in the Israel-occupied Palestinian West Bank on January 8, 2026. - John Wessels/AFP/Getty Images
„Nismo proterani zato što nas je napao pojedinac. Pastir je sredstvo — alat okupacije“, rekao je Ghawanmeh.
Obim štete i taktike
Meštani, aktivisti i video-snimci prikupljeni od CNN-a ukazuju na širok spektar napada: paljenje ili oštećivanje rezervoara za vodu, prekidanje elektro-mreže, krađa stoke u hiljadama, vandalizacija štala i druge štete koje su, kako tvrde, često pratili pasivnost ili direktna neintervencija izraelskih bezbednosnih snaga.
Od aprila 2024. na obodu sela su podignuta četiri nova, nelegalna naselja (outposta), navodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA). U junu 2024. Izrael je proglasio oko 3.000 acres (oko 1.200 hektara) Jordanske doline državnim zemljištem, uključujući i područje Ras Ein al-Auje — potez koji organizacija Peace Now opisuje kao najveću zaplenu palestinskog zemljišta od potpisivanja Oslo sporazuma.
Palestinian Bedouins burn the remains of their homes after being forcibly displaced from Ras Ein al-Auja. Credit: - Zeena Saifi/CNN
Reakcije i posledice
Izraelska vojska je u zvaničnom saopštenju navela da „svako nasilje posmatra sa ozbiljnošću i osuđuje ga, jer narušava bezbednost u oblasti“. Ipak, stanovnici sela govore drugačije o ulozi vojske na terenu.
Ghawanmeh i drugi meštani tvrde da bez podrške državnih struktura i bez pasivnosti međunarodnih institucija, doseljenici ne bi mogli da isteraju zajednicu. Pre nego što su napustili selo, stanovnici su demontirali metalne panele svojih kuća kako bi ih pokušali koristiti negde drugde, dok su stvari koje nisu mogli da ponesu palili kako doseljenici ne bi imali koristi.
A Palestinian Bedouin woman grabs her belongings from a village that was her home for 45 years, forced to be displaced. Credit: - Jeremy Diamond/CNN
Na metalnim barakama meštani su sprejom ispisali poruke: „poslednje iseljavanje 2026“ i „treća Nakba“, aludirajući na Nakbu iz 1948. kada je oko 700.000 Palestinaca izgubilo domove.
Lični gubici i istorijski kontekst
Porodica Suleimana Ghawanmeha već je bila raseljena 1948. iz sela kod Be’er Ševe i premeštena u Ramalu, a potom ponovo 1967. Poslednje proterivanje označava treće raseljavanje za istu porodicu. Sada su privremeno sklonjeni nekoliko kilometara od svog sela i ne znaju gde će dalje.
Haitham Zayed, 25-godišnjak iz sela, kaže da su događaji deo „sistematske politike“ usmerene na izbacivanje Palestinaca sa njihove zemlje. Mnogi koji su ostali prvobitno su se nadali da će izdržati, ali su posle porasta napada bili prinuđeni da odu.
Šta sledi
Međunarodne organizacije prate situaciju i upozoravaju na rizik od daljeg raseljavanja stočarskih zajednica u Jordanskoj dolini. I dok Izrael tvrdi da deluje protiv nasilja, stanovnici i humanitarne organizacije pozivaju na konkretnije mere zaštite kako bi se sprečila nova iseljavanja i zaustavilo uništavanje izvora egzistencije lokalnih zajednica.
Napomena: Svi navedeni podaci potiču iz izveštaja B’Tselem-a, OCHA-e, organizacije Peace Now i iz razgovora koje je zabeležio CNN.
Pomozite nam da budemo bolji.
