U Kartageni je stotinama gledalaca održana krvava serija borbi petlova — više od sto okršaja te večeri. Ustavni sud je u septembru zabranio borbe petlova i odredio trogodišnji period tranzicije tokom kojeg država mora obezbediti alternative za desetine hiljada ljudi. Aktivisti ukazuju na okrutnost i nepravilnosti u praksi, dok gallerosi upozoravaju na ekonomske posledice i rizik od klandestinosti nakon 2028.
Dok Kolumbija Uvodi Zabranu, Kartagena Beleži Krvavu Noć Borbi Petlova
One of the evening’s judges asks the people in the VIP area if they will place bets on the rooster he is holding in the Santa María cockfighting arena 8 October 2025.Photograph: Ever Mercado/The Guardian(Photograph: Ever Mercado/The Guardian)
Na obodu Kartagene — daleko od šarenih fasada stare gradske jezgre i petsto godina starih zidina koje gledaju na Karibe — oko 300 ljudi prisustvovalo je krvavom nizu borbi petlova. U areni čije su bele ograde bile polivene krvlju, sudije i vlasnici su nakon svakog duela uklanjali telo poraženog petla, čistili perje i pripremali ring za narednu borbu; te večeri održano je više od sto okršaja.
Pozadina i pravna odluka
Borbe petlova, koje su u Latinsku Ameriku uveli španski kolonizatori, dugo su deo lokalnih tradicija u Kolumbiji. Ustavni sud je u septembru doneo presudu kojom zabranjuje tu praksu, uz odobreni trogodišnji period tranzicije tokom kojeg država treba da obezbedi alternativne izvore prihoda za desetine hiljada ljudi čiji su životi vezani za taj sektor. Sud je paralelno potvrdio i raniju zabranu bikoborbi i zabranio srodne prakse poput kolea i koralehasa.
Ekonomija, kultura i protesti
„Borbe petlova su tradicija, deo su naše kulture,“ kaže Alí Viveros, uzgajivač i vlasnik radnje za opremu vlasnika petlova, poznatih kao gallerosi.
Nacionalna federacija borbi petlova procenjuje skoro 10.000 arena i između 270.000 i 290.000 porodica čiji su prihodi povezani sa tom aktivnošću. Aktivisti i organizacije za prava životinja osporavaju te brojke i ukazuju na neformalnost prakse, zbog čega je sud naložio državnu anketu kako bi se utvrdio tačan obim uključenosti.
Etika, trening i okrutnost
Senatorica Andrea Padilla, jedna od pokretača zabrane, tvrdi da kulturna tradicija ne može opravdati nasilje i patnju. Protivnici zabrane, među kojima su i neki uzgajivači, ukazuju na ekonomsku zavisnost i smatraju da bi regulativa bila bolja opcija od potpunog zabrana.
Novinarska zapažanja i izjave učesnika opisuju prakse koje dovode do povreda i smrti ptica: skraćivanje grebena i bradavica, podrezivanje perja, zamena prirodnih bodlji veštačkim bodežima od metala, smole ili kosti, pričvršćivanje toplim voskom i trakom, kao i posebno treniranje označenih boraca. Procene smrtnosti variraju — uzgajivači tvrde da manje od 20% petlova pogine, dok aktivisti smatraju da je stvarna stopa znatno viša.
Mogući efekti zabrane i sledeći koraci
Padilla upozorava da, ukoliko država ne obezbedi dovoljne alternative pre isteka tranzicionog perioda, zabrana može dovesti do rasprostranjene klandestinosti: organizovanje ilegalnih borbi zahteva samo mali prostor, publiku i mogućnost klađenja. U januaru je desničarski senator predstavio zakon u pokušaju da ukine zabranu, ali predlog je još u ranoj fazi.
Zaključak: Slučaj otvara širi konflikt između zaštite životinja, kulturnih tradicija i ekonomskih interesa lokalnih zajednica. Presuda Ustavnog suda i naredni potezi vlade i zakonodavstva odrediće da li će prelaz na alternativne prihode biti uspešan ili će se problem premestiti pod zemlju.
Pomozite nam da budemo bolji.
