Trump: Putin Navodno Pristao Na Sedmodnevni Prekid Vatre Nad Ukrajinskim Gradovima

Donald Trump je u četvrtak saopštio da je tokom telefonskog razgovora zamolio Vladimira Putina da se uzdrži od dalekometnih napada koji lišavaju milione Ukrajinaca struje i grejanja, a da je ruski predsednik navodno pristao na sedmodnevni prekid vatre iznad najpogođenijih gradova.

Prema izjavama američkog predsednika, cilj predloga bio je da se zaštiti civilno stanovništvo tokom "izuzetno hladnog, rekordnog talasa lošeg vremena". Trump je rekao kabinetu da mu je "veoma drago" što je Putin pristao i dodao da su udari projektilima po gradovima upravo ono što Ukrajini sada ne treba.

Donald Trump announced the ceasefire at a cabinet meeting in the White House on Thursday - AARON SCHWARTZ/POOL/EPA/Shutterstock

Ipak, važno je naglasiti da takvu izjavu nije potvrdio Kremlj: portparol Dmitrij Peskov odbio je da komentariše navod o prekidu vatre, a pro-kremljski vojni blogeri su samo izvestili o mogućim nalozima da se privremeno ne gađa energetska infrastruktura od jutra u četvrtak.

Koje su okolnosti i gdje je predlog potekao

Pauza u napadima na ključnu energetsku infrastrukturu, prema izveštajima, prvi put je razmatrana tokom mirovnih pregovora u Abu Dabiju, gde su ukrajinski i američki zvaničnici razgovarali o merama izgradnje poverenja pre narednog kruga trilateralnih pregovora u Zalivu. Financial Times je citirao visokog ukrajinskog sagovornika koji je potvrdio razgovore o takvoj meri.

A residential building partially destroyed by a Russian airstrike in Odesa, Jan 27 - Andrew Shugsun/Global Images Ukraine via Getty Images

Volodimir Zelenski je pozdravio izjavu i zahvalio SAD, naglasivši da deeskalacioni koraci mogu doprineti stvarnom napretku ka prekidu sukoba. Ipak, zvaničnici u Kijevu ostaju oprezni s obzirom na prethodne neuspehe: raniji privremeni moratorijumi, uključujući dogovor iz marta prošle godine i jedinstrani prekid objavljen povodom datuma 9. maja, nisu bili poštovani.

Humanitarna kriza u zimu

Dok politička pitanja ostaju nerešena, stanovnici Kijeva i drugih gradova suočavaju se sa ozbiljnom humanitarnom situacijom. Ruski udari na energetsku mrežu već su ostavili milione bez struje, grejanja i vode, dok su temperature pale i do -20°C. Do januara su se prekidi napajanja odvijali po rasporedima, ali su te šeme ovog meseca postale nepredvidive — struja stiže tek nekoliko sati dnevno, a u mnogim domaćinstvima unutrašnje temperature padaju na oko osam stepeni.

Kyiv residents gather around a fire at a mobile kitchen, which provides food and warmth to those left without power because of Russian strikes - MAXYM MARUSENKO/EPA/Shutterstock

"Ovo je veoma teška zima i Ukrajinci zaista pate. Predstoji humanitarna katastrofa", izjavila je Kaja Kallas na sastanku u Briselu.

Grad je otvorio oko 1.300 grejanih skloništa — šatora, železničkih vagona i javnih zgrada — gde ljudi mogu da napune uređaje i dobiju toplu hranu. Škole su zatvorene do februara, a mnogi stari i nemoćni ostaju zarobljeni u visokim zgradama bez funkcionalnih liftova i grejanja. Gradonačelnik Vitali Kličko apelovao je na stanovnike da, ako su u mogućnosti, napuste prestonicu; prema njegovim rečima, oko 600.000 ljudi je već napustilo grad ovog meseca.

Šta sledi

Dalji mirovni razgovori između SAD, Ukrajine i Rusije najavljeni su u Abu Dabiju za vikend. Američki mirovni izaslanik Steve Witkoff rekao je da je "nada i očekivanje" da će uskoro biti postignut dogovor, ali su mnogi zvaničnici i analitičari oprezni zbog istorije neispunjavanja sličnih sporazuma.

Zaključak: Izjava Donalda Trumpa o navodnom sedmodnevnom prekidu vatre predstavlja potencijalno kratkoročno olakšanje za civilno stanovništvo, ali bez zvanične potvrde od Kremlja i detalja o pravilima primene, pouzdanost takvog dogovora ostaje upitna. Humanitarna kriza zbog hladnoće i prekida u snabdevanju energijom zahteva hitnu pažnju međunarodne zajednice bez obzira na diplomatske pomake.