Studija UCL-a pokazuje da su mladunci sauropoda bili glavni izvor hrane za velike predatorske dinosauruse u kasnom juru. Analiza fosila iz Morrison Formation i podaci sa Dry Mesa Quarry upotpunjeni su izotopskim i paleoekološkim dokazima kako bi se rekonstruisala mreža ishrane. Nalazi sugerišu da je obilje nezaštićenih mladunaca podržavalo vrhunske grabljivce poput Allosaura, dok je kasnija oskudica plijena uticala na evoluciju kasnijih vrste kao što je T. rex.
Mladi sauropodi: Glavni izvor hrane za veliku jurajsku zver
Istraživanje tima sa University College London ukazuje da su juvenile i mladunci sauropoda, pre oko 150 miliona godina, predstavljali ključni izvor hrane za velike predatorske dinosaure u kasnom jurskom periodu.
Zašto su bili ranjivi?
Iako su odrasli sauropodi — dugačak vrat i rep, ogromne dimenzije — kasnije postajali najveći kopneni gmazovi, njihovi mladunci su bili relativno mali i gotovo bez odbrane. Autori studije navode da su jaja sauropoda bila široka otprilike jedan stop (≈30 cm), dok je rast potomaka trajao godinama, što je stvaralo kontinuiran izvor lakog plena za grabljivce.
Metodologija i nalazi
UCL tim rekonstruisao je detaljnu mrežu ishrane zasnovanu na fosilima iz Morrison Formation (SAD) i podacima sa nalazišta Dry Mesa Dinosaur Quarry u Koloradu. Analizirani su izotopi kostiju, markeri trošenja zuba i fosilizirani ostaci iz stomaka, što je omogućilo mapiranje ko je koga jeo u ovom kompleksnom ekosistemu.
Na lokalitetu su identifikovana najmanje šest vrsta sauropoda, među kojima su posebno istaknuti Diplodocus, Brachiosaurus i Apatosaurus. Podaci pokazuju da su sauropodi imali više povezanosti sa predatorima nego drugi biljojedi iz iste zajednice, poput Stegosaurusa.
„U ovom ekosistemu život je bio jeftin, a životi predatora poput Allosaura verovatno su održavani konzumacijom ovih mladih sauropoda,“ rekao je dr Cassius Morrison, prvi autor studije.
Širi evolutivni uticaji
Studija sugeriše da je lako dostupna populacija nezaštićenih mladunaca omogućila uspeh velikih predatorskih vrsta poput Allosaura pre oko 145 miliona godina. Kako su kroz vreme resursi menjani, došlo je do promena u pritiscima koji su oblikovali evoluciju kasnijih grabljivaca — na primer, do pojave T. rexa oko 70 miliona godina kasnije, kada je smanjena dostupnost „sauropod-plena“ mogla podstaći razvoj snažnijeg, zdrobljivog ugriza i oštrog vida za lov na oklopnije i opasnije vrste poput Triceratopsa.
Rad je rezultat međunarodne saradnje istraživača iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Kanade i Holandije, i objavljen je u New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin 30. januara.
Šta ovo znači?
Rekonstrukcija prehrambenih mreža omogućava poređenja među ekosistemima iz različitih vremenskih perioda i pomaže u razumevanju evolutivnih pritisaka. U ovom slučaju, obilje mladunaca sauropoda moglo je odrediti uspeh određenih predatorskih strategija tokom jurskog perioda.
Pomozite nam da budemo bolji.
