Istraživanje Univerziteta u Bafalu pokazalo je da se PFOS menja dok prolazi kroz lanac ishrane: u vodi i supermarket ribi dominiraju razgranati izomeri, dok skoro 90% PFOS-a u žumancima ptica čine linearni izomeri koji se jače vežu za proteine i duže ostaju u tkivima. To znači da regulatori ne bi trebali tretirati PFAS kao homogen skup supstanci, već razmatrati razlike među izomerima pri proceni rizika i postavljanju standarda.
PFOS U Lancu Ishrane: Razgranati U Vodi, Linearni U Ptičijim Jajima — Šta To Znači Za Zdravlje I Regulative?
Photo Credit: iStock
Godinama naučnici ukazuju da se "večne" fluorirane supstance (PFAS) nakupljaju u vodi, divljim životinjama i ljudima. Novo istraživanje Univerziteta u Bafalu otkriva da se jedna od najpoznatijih i najrizičnijih PFAS jedinjenja, PFOS (perfluorooktansulfonna kiselina), menja dok prolazi kroz ekosistem — i to na način koji može uticati na procenu rizika i regulaciju.
Ključni nalazi istraživanja
Hemičari sa University at Buffalo analizirali su uzorke vode, riba i ptičijih jaja i objavili rezultate u časopisima Journal of Agricultural and Food Chemistry i Journal of the American Society for Mass Spectrometry. Njihova glavna otkrića su:
- U otpadnim vodama i ribi iz supermarketa više od polovine PFOS-a bilo je u razgranatim (branched) izomerima, koji su rastvorljiviji u vodi.
- U žumancima jaja ptica koje jedu ribu gotovo 90% PFOS-a bilo je u linearnom obliku — izomeru koji se jače veže za proteine i duže ostaje u tkivima.
- Ribe koje žive pri dnu imale su značajno više koncentracije PFOS-a nego ribe iz otvorene vode, što znači veći rizik za redovne konzumente takvih vrsta.
Zašto je to važno?
Razlika između linearnih i razgranatih izomera nije samo hemijska sitnica: linearni izomeri se jače akumuliraju u organizmima i duže ostaju vezani za tkiva, što može povećati dugoročni toksični efekat. Istraživači upozoravaju da trenutne metode merenja i pravila u SAD i Evropi često tretiraju PFAS kao jednu homogenu grupu, bez razdvajanja izomera koji se ponašaju različito i verovatno nose različite rizike.
Metodologija i implikacije za regulative
Tim je koristio napredne analitičke metode za razdvajanje izomera po obliku (korišćenjem sofisticirane hromatografije i masene spektrometrije), što je omogućilo jasniji uvid u sudbinu PFOS-a u hranidbenom lancu. Autori ističu da bi regulatori trebali razmotriti merenje i ograničenja koja razlikuju izomere, kako bi propisi bolje odražavali realne rizike po zdravlje ljudi i životinja.
Šta ovo znači za potrošače?
Iako su mnoge vlade već počele da ograničavaju PFAS i pooštravaju standarde za pitku vodu, evo nekoliko praktičnih saveta za smanjenje izloženosti:
- Pratite lokalne izveštaje o kvalitetu vode i, po potrebi, koristite filtere koji smanjuju PFAS (proverite specifikacije proizvoda).
- Ograničite konzumaciju riba koje žive pri dnu ako znate da potiču iz zagađenih područja.
- Razmotrite posuđe i posude za kuvanje bez PFAS prema deklaracijama proizvođača.
- Povećajte unos vlakana u ishrani — neka istraživanja sugerišu da to može pomoći pri izlučivanju nekih štetnih supstanci, iako nije zamena za regulatorne mere.
- Podržavajte politike koje zahtevaju detaljnije analize PFAS izomera i strožije standarde zaštite vode i hrane.
Zaključak: Iako je PFOS već bio prepoznat kao trajan i štetan, novo istraživanje pokazuje da njegova unutrašnja raznovrsnost (izomeri) utiče na to gde i kako se nakuplja. To ima posledice za javno zdravlje, monitoring i zakonske okvire — vreme je za preciznije merenje i ciljane propise.
Napomena: istraživanje je fokusirano na uzorke iz određenih regiona i vrsta — potrebe za dodatnim studijama i globalnim monitoringom i dalje postoje.
Pomozite nam da budemo bolji.
