Nova studija Univerziteta u Čikagu otkriva da su rane strukture za timpanički (bubnjićem posredovani) sluh mogle da postoje već kod pretka sisara Thrinaxodon liorhinus, pre oko 250 miliona godina. Istraživači su koristili CT skenove i inženjerske 3D simulacije da prikažu prenos vibracija kroz lubanju i vilicu. Rezultati sugerišu prelaz sa koštane provodljivosti na efikasniji bubnjićem posredovan prenos zvuka, sa procenjenim opsegom sluha od 38 do 1 243 herca.
Fosil Star 250 Miliona Godina Otkriva Rane Korake Ka Sluhu Kao Kod Sisara
artist's illusrtation of one thrinaxodon walking towards a burrow. another thrinaxodon is sticking its head out.
Moderni sisari imaju jedinstvene sposobnosti sluha: mogu da registruju širok raspon jačina i frekvencija zahvaljujući strukturi srednjeg uha — bubnoj opni i malim kostima. Nova studija paleontologa sa Univerziteta u Čikagu pokazuje da su neki od tih ključnih elemenata počeli da se pojavljuju mnogo ranije nego što se ranije mislilo.
Fosil i metoda
Istraživači su proučavali 250 miliona godina star fosil pretka sisara, Thrinaxodon liorhinus. Pomoću kompjuterizovane tomografije (CT) izradili su detaljne 3D modele lubanje i vilice i zatim, uz pomoć inženjerskog softvera, simulirali kako bi te kosti vibrirale pod dejstvom različitih zvučnih pritisaka i frekvencija.
Fossil specimen of theThrinaxodonskull and jaw used for the study. (Matt Wood/University of Chicago)
Kakvo je otkriće?
Rezultati pokazuju da je Thrinaxodon, pripadnik rane grupe cionodonata (cionodonti), mogao da ima formu bubne opne koja je bila zategnuta preko kukaste izbočine vilice — i da je ta struktura bila dovoljno efikasna da prenese zvučne vibracije bolje nego čisto koštano sprovođenje zvuka.
Zašto je to važno
U ranim cionodontima slušne kosti (malleus, incus i stapes) bile su pričvršćene za vilicu; tokom evolucije one su se odvojile i formirale tipično srednje uho sisara. Ova studija sugeriše da je prelazak ka timpaničkom (bubnjićem posredovanom) sluhu mogao da započne mnogo ranije — i da je Thrinaxodon mogao predstavljati važnu fazu tog procesa.
Evolution of the mandibular middle ear and auditory function through the mammalian evolutionary lineage: a) therapsid, b)Thrinaxodon, c) opossum. (Wilken et al.,PNAS,2026)
Detalji simulacije
Autori su koristili alatke koje inženjeri primenjuju za testiranje vibracija na konstrukcijama (npr. avioni, mostovi). Pored kostiju iz CT modela, u rekonstrukciju su uključene i verovatne karakteristike mekih tkiva na osnovu podataka iz živih životinja, kako bi se simulacija približila realnim uslovima.
"Kada imamo CT model fosila, možemo preuzeti materijalna svojstva iz živih životinja i rekonstruisati situaciju kao da je naš Thrinaxodon oživeo", kaže Zhe‑Xi Luo.
Rezultati i implikacije
Istraživači procenjuju da je Thrinaxodon mogao da detektuje frekvencije od oko 38 do 1 243 herca (za poređenje, zdrava mlada osoba čuje približno od 20 do 20 000 herca). Najosetljiviji je bio na oko 1 000 herca pri nivou zvučnog pritiska od 28 decibela (između šapata i normalnog razgovora). Takav raspon i osetljivost mogli su pomoći pri lociranju plena, izbegavanju predatora, pa čak i u komunikaciji i reproduktivnom ponašanju.
Audition now for ScienceAlert's Casting Call
Zaključak i objava
Ovo istraživanje pruža snažne biomehaničke dokaze da su ključne promene ka tipu sluha koji danas prepoznajemo kod sisara počele znatno ranije — i da su rane forme bubne opne mogle igrati značajnu ulogu u tom prelazu. Rad je objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Napomena: Iako se radi o dalekoj geološkoj prošlosti, otkriće obogaćuje razumevanje evolucije sluha kod sisara i doprinosi znanju o tome kako su složene anatomske osobine nastajale kroz vreme.
Pomozite nam da budemo bolji.
