U Kijevu se stavovi menjaju: od početne podrške Izraelu do rastuće empatije prema Palestincima kako su izveštaji o humanitarnoj krizi i izgladnjivanju postajali sve vidljiviji. Aktivisti, akademici i građani povukli su paralele s Holodomorom i zatražili principe solidarnosti zasnovane na univerzalnim pravima. Istovremeno, ruski napadi na infrastrukturu i geopolitički sporazumi menjaju percepciju međunarodnih saveznika.
U Razorenoj Ukrajini Solidarnost S Palestinom Više Nije Tabu
Citizens with foreign passports wait to travel through the Rafah crossing in November 2023, when a small number of foreign passport holders and seriously wounded were allowed to enter Egypt from Gaza [File: Ahmad Hasaballah/Getty Images]
Kijev — Na početku izraelske ofanzive nad Gazom u oktobru 2023. godine, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javno je izrazio podršku Izraelu, a prva dama Olena Zelenska poručila je da Ukrajinci razumeju i „delíu bol“ izraelskog naroda. Bilbordi sa izraelskim zastavama osvetlili su prestonicu, što je odražavalo stav koji su delili velik deo ukrajinskog društva i mnogi zapadni lideri.
Kontekst i rana reakcija
Za mnoge ljude koji istovremeno nose ukrajinsko i palestinsko iskustvo, početne reakcije bile su teško prihvatljive. Hashem, medicinski radnik rodom iz Gaze koji je stekao ukrajinsko državljanstvo nakon skoro deset godina provedenih u zemlji, ističe:
„Putovanje kao Ukrajinac otvara vrata; putovanje kao Palestinac ih zatvara.“
On je opisao razliku u slobodi kretanja, pristupu vizama i javnoj empatiji koja prati svaku od njegovih identitetskih pozicija.
Zelenskyy and his wife Olena pay their tributes at a monument to victims of the Holodomor that killed millions in the 1930s, in Kyiv, Ukraine [File: Ukrainian Presidential Press Office via AP]
Kako se javno mnjenje promenilo
Kako je bombardovanje Gaze trajalo i, kako mnogi opisuju, preraslo u genocid nad Palestincima, u Ukrajini je počelo da se oseća preispitivanje ranijih stavova. Julija Kiščuk, ukrajinska istraživačica koja je među oko 300 naučnika, aktivista i umetnika potpisala otvoreno pismo solidarnosti s Palestincima, kaže da su izveštaji o planskom izgladnjivanju građana Gaze naterali mnoge da promene percepciju konflikta.
Mnogi su povukli paralele sa Holodomorom — sovjetskom glađu koju Kijev smatra namernim činom genocida — a napadi na druge zemlje poput Sirije doveli su u pitanje jednostranu naraciju da je reč samo o odbrani od Hamasa.
Lični glasovi i lokalni aktivizam
U Kijevu su iznikli protesti za Palestinu, dok su neki istaknuti novinari i podkasteri počeli da obrađuju temu i šire informacije o humanitarnoj krizi. Aiša Aroggi, 25-godišnja studentkinja iz Gaze, koja je prebegla preko Rafaha do Egipta pa potom u Ukrajinu gde joj je odobren boravak, opisuje kako je Kijev prvobitno delovao kao utočište. Ali s ponovnim ruskim napadima na infrastrukturu, koji su ostavili milione bez struje, grejanja i vode, oseća se kao da je „otišla iz jednog mesta razaranja u drugo“:
Palestinian children walk past the rubble of residential buildings in Gaza City, January 28, 2026 [Mahmoud Issa/Reuters]
„Rat ima isto lice svuda.“
Međunarodni uticaji i politička dinamika
Geopolitika je dodatno oblikovala stavove. Protesti i solidarnost usporili su ruski napadi na infrastrukturu i duboka ekonomska ranjivost tokom zimskih meseci. Istovremeno, promenjena percepcija Sjedinjenih Država — naročito pod administracijom Donalda Trumpa, koja je u Ukrajini dovela do razočaranja — navela je mnoge da Ukrajinu vide kao „bazu resursa“. Sporazum o pristupu retkim mineralima koji omogućava Vašingtonu uvid u ukrajinske resurse dodatno je podstakao raspravu o tome kako velike sile tretiraju zemlje Globalnog Juga.
Kijev je, međutim, i zvanično promenio pristup prema Palestini: na Shangri-La dijalogu u Singapuru 2024. Zelenski je izjavio da „Ukrajina priznaje dve države, i Izrael i Palestinu“ i da će učiniti sve da prekine patnju civila. U julu 2024. Kijev je poslao 1.000 tona pšeničnog brašna kao humanitarnu pomoć kroz inicijativu „Žito iz Ukrajine“. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova je takođe oštro osudilo izraelski napad na Katar u septembru 2025., nazivajući ga kršenjem međunarodnog prava.
Dvosmislenost solidarnosti
Hashem ukazuje na postojanje dvostrukih standarda: ne iz lične mržnje prema Ukrajincima, već zbog sistema koji vrednuje čiju patnju „vredi“ sledeći određene političke interese. U razgovorima s ljudima u Ukrajini nailazi na različite reakcije — od razumevanja do otpora prema upoređivanjima s ukrajinskim iskustvom — ali veruje da političke promene stvaraju prilike za dublje solidarnosti zasnovane na principima, a ne isključivo na politici.
Zaključak
Promena javnog mnjenja u Kijevu pokazuje kako blizina patnje i informacije mogu preoblikovati percepciju čak i u zemlji koja sama proživljava rat. Dok geopolitički interesi i unutrašnji problemi utiču na obim i oblik podrške, individualne priče i akademske inicijative doprinose rastućem razumevanju i zahtevima za univerzalnu primenu ljudskih prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
