Studija zasnovana na podacima iz Morrison Formation rekonstruisala je jursku prehrambenu mrežu. Istraživači su otkrili da su mladi sauropodi, često bez roditeljske zaštite, bili česta meta predatora poput Allosaurusa. Autori upozoravaju da je kasniji pad sauropoda (pre oko 70–80 miliona godina) mogao podstaći evolutivne promene koje su dovele do pojave predatorskih karakteristika kod Tyrannosaurusa rexa.
Bebi sauropodi — „čips” jurske ere koji je hranio predatore
Apatosaurus ajax - running babies. Credit: Fabio pastori / Wikimedia Commons.(Apatosaurus ajax - running babies. Credit: Fabio pastori / Wikimedia Commons.)
Morrison Formation smatra se najbližom stvarnom verzijom "Jurskog parka": širokim slojem sedimentnih stena bogatih fosilima iz perioda Jure koji se proteže kroz više saveznih država jugozapada SAD. I dok su nalazišta sa ovog područja vekovima privlačila pažnju paleontologa, tek sada naučnici uspevaju da slože potpuniju sliku tadašnjeg ekosistema.
Paleontolozi predvođeni Cassiusom Morrisonom sa University College London (UCL) iskoristili su podatke iz Morrison Formation da rekonstruišu jursku prehrambenu mrežu. Tim je kombinovao analize habanja zuba, hemijske analize ostataka i pregled fosilizovanih tragova poslednjih obroka kako bi utvrdio ko je koga jeo i u kojim okolnostima. Nalazi su objavljeni u izdanju New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin.
Šta je bilo na jelovniku?
Najiznenađujući zaključak glasi da su mladi sauropodi — iako su odrasli primerci bili među najvećim kopnenim životinjama — u ranom životnom stadijumu bili relativno mali i često bez roditeljske zaštite. Takvi mladunci predstavljali su lak plen i važan izvor hrane za nekoliko predatorskih vrsta iz toga doba.
„Sama veličina otežavala je sauropodima da brinu o jajima bez njihovog oštećivanja, a dokazi ukazuju da, slično kao kod današnjih mladunaca kornjača, mladi sauropodi nisu bili pod roditeljskom negom. Život je u ovom ekosistemu bio jeftin, i životi predatora kao što je Allosaurus verovatno su bili uglavnom 'nabavljeni' konzumiranjem ovih beba sauropoda.” — Cassius Morrison
Autori studije naglašavaju i širu evolutivnu posledicu: smanjenje broja sauropoda desetine miliona godina kasnije (u periodu koji je udaljen otprilike 70–80 miliona godina od kasne Jure) moglo je stvoriti pritisak koji je podstakao evoluciju velikih grabljivaca poput Tyrannosaurus rex. Kako su velike populacije sauropoda opadale, predatori su bili primorani da ciljaju na veću i pokretniju plenu, što je podstaklo adaptacije poput većeg tela, snažnijeg ugriza i poboljšanog vida.
Metodologija u skoku
Studija je primer interdisciplinarnog pristupa: paleontolozi su koristili kombinaciju mikrohabanja zuba (da bi odredili tip ishrane i trošenje), izotope u kostima (za rekonstrukciju trofičkih veza) i fosilne sadržaje stomaka (direktan dokaz ishrane). Takav pristup omogućava detaljniji uvid u funkcionisanje drevnih ekosistema, ne samo identifikaciju vrsta.
Zaključak: Iako su sauropodi simbol ogromne veličine, njihove mlade jedinke bile su ključna i ranjiva karika u jurskoj mreži ishrane. Razumevanje ovakvih odnosa pomaže da se objasne dugoročne evolucione promene u grupama velikih grabljivaca i biljoždera.
Izvor slike: Fabio Pastori / Wikimedia Commons. Originalna priča je prvobitno objavljena u Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
