Pregovarači iz Ukrajine, Rusije i SAD sastali su se u Abu Dabiju kako bi pokušali da postignu dogovor o okončanju rata koji je počeo 2022. godine. Pred susret su izvedeni masovni ruski napadi koji su teško oštetili ukrajinsku energetsku mrežu i ostavili stotine hiljada ljudi bez grejanja. Glavna prepreka je sudbina teritorija na istoku, posebno Donbasa; Kijev odbacuje jednostrano povlačenje, dok Moskva traži priznavanje teritorijalnih dobitaka.
Ključni pregovori u Abu Dabiju: Hoće li se okončati rat u Ukrajini?
Several rounds of talks between the sides have failed to strike a deal on ending the war (Giuseppe CACACE)(Giuseppe CACACE/AFP/AFP)
Pregovarači iz Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država sastali su se u Abu Dabiju u pokušaju da napreduju u razgovorima o okončanju rata koji traje od februara 2022. godine.
Uoči pregovora, Rusija je izvela masovne napade dronovima i raketama koji su teško oštetili ukrajinsku energetsku mrežu i ostavili stotine hiljada ljudi bez struje i grejanja u temperaturama daleko ispod nule. Ti udari su pretili da zasene šanse za bilo kakav napredak u emiratnoj prestonici.
"Svaki takav ruski udar potvrđuje da se stavovi u Moskvi nisu promenili: oni i dalje računaju na rat i uništenje Ukrajine i ne shvataju diplomatiju ozbiljno," rekao je predsednik Volodimir Zelenski.
Glavno sporno pitanje u razgovorima je dugoročna sudbina teritorija na istoku Ukrajine, posebno Donbasa. Moskva zahteva povlačenje ukrajinskih snaga iz velikih delova Donbasa i međunarodno priznanje teritorija koje je zauzela tokom invazije. Kijev to odbacuje i insistira na zamrzavanju sukoba duž postojeće linije fronta, bez jednostranog povlačenja.
Delegaciju Ukrajine predvodi šef Saveta bezbednosti Rustem Umerov, dok Rusiju predstavlja direktor vojne obaveštajne službe Igor Kostjukov. Na prethodnoj rundi u Abu Dabiju, američki tim je predvodio izaslanik Steve Witkoff. Pregovori su prethodno bili odloženi zbog problema sa usklađivanjem rasporeda između tri strane.
Rusija trenutno kontroliše oko 20% ukrajinske teritorije i pretila je da će pokušati da zauzme preostali deo Donjecke oblasti ukoliko pregovori propadnu. Prema analizi AFP-a, pri sadašnjem tempu napredovanja ruske vojske, osvajanje celog Donjecka moglo bi da potraje približno 18 meseci — pri čemu preostali ukrajinski položaji uključuju gusto utvrđene urbane centre.
Rusija takođe polaže pravo na Luhansku, Hersonsku i Zaporošku oblast, a drži džepove teritorije i u najmanje još tri istočne oblasti. Javna istraživanja pokazuju da većina Ukrajinaca ne podržava sporazum koji bi uključivao ustupanje teritorije Rusiji; mnogima je pomisao na predaju zemljišta koje su njihovi vojnici branili godinama neprihvatljiva.
Na bojnom polju, Moskva beleži dobitke uz veliki ljudski i materijalni trošak, oslanjajući se na pretpostavku da može iscrpeti i nadvladati ukrajinske snage. Zelenski i dalje pritiska zapadne saveznike da pojačaju isporuke oružja i poveća pritisak na Kremlj kako bi zaustavili invaziju.
Među javnošću u Ukrajini postoji velika skepticizam u vezi s mogućnošću dogovora sa Moskvom. "Moramo se pripremiti za najgore i nadati se najboljem", rekao je jedan stanovnik Kijeva AFP-u, sumirajući raspoloženje mnogih građana.
Pomozite nam da budemo bolji.
