Međunarodna svemirska stanica (ISS) biće kontrolisano vraćena u Zemljinu atmosferu 2030. godine, čime se završava više od tri decenije kontinuirane međunarodne saradnje u niskoj orbiti. NASA je poverila SpaceX‑u zadatak precizne deorbitacije iznad Tihog okeana. Nakon povlačenja ISS‑a, jedina stalna stanica u orbiti biće kineski Tiangong, dok SAD i partneri preusmeravaju fokus na komercijalne orbitalne stanice.
Kraj jedne ere: ISS se vraća 2030. — simbol tri decenije međunarodne saradnje
The International Space Station will be guided back to Earth in 2030, marking the end of its three-decade mission (NASA)(NASA/GETTY IMAGES NORTH AMERICA/Getty Images via AFP)
Međunarodna svemirska stanica (ISS) biće dovedena nazad u Zemljinu atmosferu 2030. godine, čime se zatvara više od trideset godina stalne međunarodne saradnje i prisustva ljudi u niskoj orbiti. Od novembra 2000. na toj „naučnoj laboratoriji veličine fudbalskog terena" gotovo neprekidno borave astronauti, dok stanica kruži oko planete brzinom od oko osam kilometara u sekundi.
Povratak na Zemlju
NASA je prošle godine izabrala kompaniju SpaceX da izgradi i upravlja vozilom koje će kontrolisanim manevrom usporiti ISS i usmeriti ga na precizan ponovni ulazak iznad Tihog okeana. Planirana kontrolisana deorbitacija ima za cilj da ostatke stanicе usmeri daleko od naseljenih područja, ka izolovanom delu okeana poznatom kao Point Nemo, gde su dosad završavali i drugi svemirski objekti poput stanice Mir.
„ISS je katedrala ljudske saradnje i kolaboracije preko granica, jezika i kultura“, rekao je John Horack, bivši menadžer NASA-inog Odeljenja za nauku i sisteme misija.
Nasleđe saradnje i politički kontekst
Ideja ISS proistekla je iz raspada hladnoratovskog poretka i predstavljala je retku i snažnu tačku zajedništva bivših rivala — Rusije i SAD. Iako su mnoge veze između Rusije i zapadnih zemalja narušene zbog rata u Ukrajini, saradnja na ISS je, barem do danas, opstala kao primer tehničke i diplomatske koordinacije.
„Istorija ljudskog letenja u svemir je pre svega priča o svemirskoj trci“, rekao je Lionel Suchet iz francuske svemirske agencije CNES, podsećajući na deorbitaciju sovjetsko‑ruske stanice Mir 2001. godine.
Šta sledi posle ISS?
Nakon 2030. godine, jedina stalna svemirska stanica u niskoj orbiti biće kineski Tiangong. Sjedinjene Države i partneri okreću se modelu u kojem komercijalne kompanije grade i upravljaju stanicama — što podseća na privatizaciju segmenta lansiranja raketa i servisa satelita. Kompanije kao što su Blue Origin i Axiom Space već razvijaju planove za komercijalne orbitalne stanice, dok će nacionalne agencije verovatno plaćati pristup tim objektima.
Suchet ukazuje da će poslovni model verovatno i dalje imati jaku institucionalnu dimenziju, jer države žele da šalju svoje astronaute u nisku orbitu; naučna istraživanja i dalje ostaju cilj celog čovečanstva, poduprti međunarodnim sporazumima o delovanju u svemiru. Međutim, kako se šire planovi za lunarne baze i komercijalne operacije oko Meseca, ostaje otvoreno pitanje kako će stariji međunarodni ugovori izdržati novu podelu interesa.
Refleksija i nasleđe
Za mnoge je kraj ISS emotivan trenutak — Horack priseća se kako su njegova deca satima gledala kako stanica prolazi preko dvorišta. Ipak, kraj jedne epohe označiće početak sledeće: veće komercijalizacije, novi međunarodni modeli saradnje i nastavak istraživanja svemira s ciljem da koristi za društvo, ekonomiju i obrazovanje postanu dostupnije svima.
„Ako želiš da ideš brzo, idi sam. Ako želiš da ideš daleko, idite zajedno,“ kako je podsetio Jean‑Jacques Dordain, bivši direktor Evropske svemirske agencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
