Na pregovorima u Abu Dabiju SAD i Rusija dogovorile su obnavljanje visokog nivoa vojnog dijaloga, a učinjena je i razmena više od 300 zatvorenika. Međutim, ključni spor oko teritorija Donbasa i anektiranih oblasti ostaje nerešen, dok je isteka New START sporazuma povećao zabrinutost zbog moguće trke u naoružanju. Humanitarna kriza u Ukrajini i dalje je ozbiljna, uključujući gubitke na obe strane i poteškoće sa snabdevanjem grejanjem u Kijevu.
Rusija i SAD Ponovo Uspostavile Visoki Vojni Dijalog — Razmena Zatvorenika, Teritorije Ostaju Problem
"We want faster results," the president tells a press conference in Kyiv, speaking alongside Polish Prime Minister Donald Tusk. (Sergei SUPINSKY)(Sergei SUPINSKY/AFP/AFP)
Rusija i Sjedinjene Države dogovorile su se da obnove visok nivo vojnog dijaloga tokom dvodnevnih pregovora o Ukrajini u Abu Dabiju, što predstavlja značajan korak u ponovnom uspostavljanju komunikacije između dve nuklearne sile.
Pregovori i dogovor
Dogovor o ponovnom uspostavljanju kontakata postignut je nakon dvodnevnih razgovora u kojima su učestvovale delegacije SAD, Rusije i Ukrajine. Zvanično saopštenje Evropske komande američke vojske (EUCOM) navelo je da su "SAD i Ruska Federacija dogovorile danas u Abu Dabiju da ponovo uspostave dijalog na visokom vojnom nivou" i da strane "nastavljaju rad na postizanju trajnog mira".
Razmena zatvorenika i trenutni tok pregovora
Tokom sastanka dogovorena je razmena više od 300 zatvorenika — prva te vrste u poslednja četiri meseca. Međutim, ključna pitanja, pre svega status teritorija na istoku Ukrajine, ostala su nerešena. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je pregovore kao "komplikovane" i pozvao na brže rezultate, dok je američki posrednik Steve Witkoff upozorio da predstoji još "značajan posao" kako bi se postigao širi sporazum.
Bezbednosni kontekst: isteka New START
Saopštenje o nastavku vojnog dijaloga objavljeno je samo sati nakon isteka sporazuma New START — poslednjeg velikog bilateralnog sporazuma o nuklearnom naoružanju između Moskve i Vašingtona — što je pojačalo strahovanja međunarodne javnosti o mogućem novom talasu trke u naoružanju.
Humanitarne posledice
Tokom pregovora, ukrajinske civilne mete i dalje su bile izložene udarima: veliki delovi Kijeva ostali su bez grejanja usred podnultih temperatura nakon što su napadi oštetili ključne elektroenergetske kapacitete. Gradonačelnik Vitali Kličko upozorio je da više od 1.000 stambenih zgrada može ostati bez grejanja i do dva meseca.
Teritorijalni ćorsokak
Glavni kamen spoticanja ostaje dugoročna sudbina teritorija koje je Rusija zauzela na istoku i jugu Ukrajine. Moskva zahteva povlačenje ukrajinskih snaga sa delova Donbasa i međunarodno priznanje anektiranih oblasti, dok Kijev odbacuje povlačenje i insistira na zadržavanju postojećih položaja, upozoravajući da bi ustupci ohrabrili dalju agresiju.
Gubici i procene
Zelenski je zvanično naveo da je najmanje 55.000 ukrajinskih vojnika poginulo od početka invazije u februaru 2022. — broj koji je niži od mnogih nezavisnih procena. Rusija nije objavila zvanične podatke o svojim gubicima; nezavisna praćenja i medijski izvori identifikovali su imena više od 160.000 ruskih vojnika poginulih u sukobu.
Šta sledi
Iako ponovna uspostava vojnih kanala može smanjiti rizik od neposredne eskalacije i poboljšati transparentnost, ne postoji garancija da će to ubrzati političko rešenje. Teritorijalne razlike ostaju fundamentalna prepreka, a dalji napredak zavisiće od spremnosti strana na kompromis i uloge međunarodnih posrednika.
Napomena: Situacija se brzo menja; zvanična saopštenja i nezavisne procene treba pratiti za najnovije informacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
