Redžep Tajip Erdogan kaže da Turska intenzivno radi na deeskalaciji između SAD i Irana i poziva na razgovore na najvišem nivou nakon nižeg nivoa pregovora u Omanu. Glavni spor je da li u razgovore treba uključiti iranski raketni arsenal — SAD to zahtevaju, Iran želi pregovore ograničene na nuklearna pitanja. Pregovori su premešteni u Maskat, ali dnevni red ostaje sporan dok se međunarodni akteri zalažu za smirivanje tenzija.
Erdogan: Turska Radi Na Sprečavanju Sukoba SAD i Irana Dok Pregovori Ostaju U Guzvi
Turkey's President Tayyip Erdogan speaks to the media at the end of the G20 Leaders' Summit in Johannesburg, South Africa, November 23, 2025. REUTERS/Sodiq Adelakun
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Ankara čini maksimum napora kako bi sprečila da tenzije između Sjedinjenih Država i Irana prerastu u novi oružani sukob na Bliskom istoku. Erdogan je istakao da bi razgovori na najvišem nivou između rukovodstava SAD i Irana bili korisni nakon planiranih nižeg nivoa nuklearnih pregovora u Omanu.
Na povratku iz posete Egiptu, Erdogan je novinarima naglasio ulogu Turske u posredovanju i pozvao strane da izbegnu eskalaciju koja bi mogla da destabilizuje region. U transkriptu koji je objavio njegov kabinet navodi se da Ankara radi na deeskalaciji i podsticanju diplomatskog rešenja.
Glavno neslaganje se odnosi na obim pregovora: Washington zahteva da razgovori obuhvate i iranski raketni arsenal, dok Teheran insistira da se razgovori ograniče isključivo na nuklearni program. Taj razdor ostavlja otvorenu mogućnost da sastanak, prvobitno predviđen u Istanbulu, bude premešten — vodeći ka odluci da se razgovori organizuju u Maskatu — ali bez dogovora o dnevnom redu.
„Turska čini sve što može da spreči eskalaciju,”
Američki predsednik Donald Trump je u intervjuu rekao da iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei „treba da bude zabrinut“, dok su istovremeno SAD i Iran razmenili signale o pomeranju lokacije razgovora. Trumpove izričite pretnje o mogućim vazdušnim udarima dodatno su pojačale napetost.
Stavovi međunarodnih aktera
Nemački kancelar Fridrih Merz pozvao je Iran na okončanje „agresivnih“ aktivnosti i ulazak u konstruktivne razgovore, istakavši da će Nemačka raditi na deeskalaciji i regionalnoj stabilnosti. Kina je sa svoje strane podržala pravo Irana na mirnu upotrebu nuklearne energije i osudila upotrebu sile i pritisak sankcijama.
Senator Marco Rubio, navedeni američki zvaničnik u izveštaju, izjavio je da pregovori moraju obuhvatiti pitanje iranskih balističkih raketa, podršku proksi grupama u regionu i unutrašnji tretman građana, pored nuklearnih tema. Iranski izvori tvrde da SAD traže da Teheran ograniči domet svojih raketa na oko 500 km.
Bezbednosna situacija u regionu
Tenzije su pojačane slanjem dodatnih američkih snaga u Zaliv — uključujući nosače aviona, ratne brodove, borbene avione i logističku podršku — dok zalivske države strahuju da bi Iran mogao da napadne američke baze na njihovoj teritoriji ukoliko SAD pokrenu vojnu akciju. Diplomatija se intenzivira jer mnoge zemlje nastoje da izbegnu širi sukob.
Analitičari navode da je iranski regionalni uticaj pod pritiskom zbog pritisaka na njegove proksi snage u Gazi, Libanu, Jemenu i Iraku, kao i zbog opštih promena u geopolitici regiona. Iran i dalje tvrdi da njegove nuklearne aktivnosti imaju mirne ciljeve, dok SAD i Izrael upozoravaju na ranije pokušaje razvoja nuklearnog oružja.
Napomena: Mesta i uloge u izveštaju su ažurirane radi jezičke i faktografske tačnosti (npr. Marco Rubio je američki senator, a ne državni sekretar).
Pomozite nam da budemo bolji.
