Tim istraživača otkrio je "rendgensku tačkicu" koja kombinuje karakteristike JWST-ovih malih crvenih tačkica (LRD) i snažno rendgensko zračenje. Objekat potiče iz vremena kad je univerzum imao oko dve milijarde godina; preprint je objavljen 14. januara i poslat je u Astrophysical Journal Letters. Naučnici ne pronalaze uobičajenu infracrvenu reemitaciju koja bi signalizirala samo prašinom zasenčenu crnu rupu, pa pretpostavljaju da vidimo kokonu u raspadanju. Međutim, neki eksperti ostaju skeptični i traže dodatna posmatranja.
Otkrivena „rendgenska tačkica“ — moguća LRD koja razbija svoj kokon
Artist’s rendering of a typical supermassive black hole partially obscured by a cloud of dust and gas. Astronomers are debating whether a strange newfound object in the early universe is one of these, or instead a “black hole star” chewing through its cocoon.(NASA/JPL-Caltech)
Astronomi su pronašli neuobičajen objekat koji kombinuje dva retka svojstva: intenzivno crvenu boju po kojoj su poznate tzv. male crvene tačkice (LRD) iz posmatranja James Webb svemirskog teleskopa (JWST) i snačno rendgensko zračenje tipično za izložene akretujuće crne rupe. Otkriće, predstavljeno u preprintu objavljenom 14. januara i poslato u Astrophysical Journal Letters, moglo bi prikazati trenutak u kojem LRD gubi svoj gusti gasni „kokon” i otkriva centralnu crnu rupu.
Šta su LRD?
Little Red Dots (LRD) su neočekivano crvenkasti, kompaktni i vrlo svetli objekti koji su se pojavili u ranim JWST snimcima. Izgledaju kao pojačane crvene tačke, sijaju poput zvezda, ali veličine im mogu dosezati stotine svetlosnih godina. U posmatranjima dalekog svemira LRD čine oko 10% luminosnih izvora koje JWST registruje u periodu kada je univerzum bio između ~5% i ~15% svoje sadašnje starosti.
„Rendgenska tačkica” — šta je drugačije?
Tim na čelu sa Raphaelom Hvidingom (Max Planck Institute for Astronomy) ponovo je pregledao arhivske podatke iz različitih teleskopa i pronašao objekat koji je zabeležen i u rendgenskom delu spektra (ključna je opservacija Chandra X-ray Observatory). Objekat potiče iz perioda kad je univerzum imao oko dve milijarde godina i prostire se blizu repa sazvežđa Velikog Medveda.
Neposredna neobičnost je boja: umesto očekivane plavo-ljubičaste nijanse tipične za jezgra aktivnih galaksija, objekat je upadljivo krvavo crven. Istovremeno, emituje snažne rendgenske zrake — kombinacija koju je izuzetno retko videti.
„Ovo je uzbudljiv objekat jer izgledom podseća na malu crvenu tačkicu, a istovremeno emituje rendgenske zrake,” kaže Jenny Greene (Princeton University).
Šta interpretacije znače
Jedna vodeća hipoteza glasi da su LRD zapravo rani supermasivni crni džepovi okruženi gustim, vrelim gasnim kokonima koji preusmeravaju i reemitiraju energiju, pa objekti deluju kao crveni, veoma svetli izvori. Ako je „rendgenska tačkica” zaista LRD kojoj kokon počinje da pucа, mogli bismo posmatrati tranziciju — razotkrivanje akreirajuće crne rupe i evoluciju ka znanoj populaciji supermasivnih crnih rupa u današnjem svemiru.
Ključno zapažanje tima je odsustvo jasno uočljive ponovne emisije u infracrvenom delu spektra koja bi ukazivala da je crvena boja samo posledica prašine koja apsorbuje i ponovo emituje svetlost. Autorii zaključuju da to može značiti da nije reč samo o prašinom prigušenoj crnoj rupi, već o kokonu koji se raspada.
Skepticizam i otvorena pitanja
Neki stručnjaci ostaju oprezni. Roberto Maiolino (University of Cambridge) ističe da objekt može biti jednostavno prašinom zasenčena, akretujuća crna rupa, bez potrebe za hipotezom o raspadajućem kokonu. Drugo pitanje koje postavlja i sam Hviding: ako je kokon samo delimično propao, zašto su rendgenske zrake tako jake umesto prigušene?
Autori su podneli predloge za dodatna posmatranja kako bi razjasnili energetiku i geometriju objekta, a potraga u arhivima i novim podacima može otkriti još primeraka u različitim fazama evolucije.
Širi kontekst i alternative
Uz glavnu hipotezu o raspadajućem kokonu, druge teorije pokušavaju da objasne bogatstvo LRD u JWST podacima: neke predlažu da su LRD zapravo gasni oblaci u procesu direktnog kolapsa u crne rupe (naglo „rođenje” crne rupe), dok druge sugerišu da ne-sferični, amorfni oblici i orijentacija mogu objasniti njihova kontradiktorna svojstva. Sve te ideje su predmet intenzivne rasprave i novih preprintova.
Zaključak: „Rendgenska tačkica” je retka i potencijalno ključna karika u razumevanju prirode LRD. Ako se potvrdi da je reč o LRD koja razbija svoj kokon, dobićemo direktan uvid u to kako su neke rane „crvene” faze galaksija mogle evoluirati u današnje supermasivne crne rupe. Ipak, potrebna su dalja posmatranja pre nego što možemo doneti čvrst zaključak.
Pomozite nam da budemo bolji.
