Hoće Li Kometa C/2026 A1 (MAPS) Osvetliti Naše Ranoprolećno Nebo? Šta Znamo Do Sada

Nova kometa C/2026 A1 (MAPS), otkrivena 13. januara na opservatoriji AMACS1 u San Pedro de Atacama (Čile), privukla je pažnju astronoma zbog pripadnosti retkoj porodici sungrajera — Kreutzovoj grupi. Njen skor: detektovana je daleko od Sunca i 11,5 nedelja pre perihela, što je rekordan ran otkrića za ulazni Kreutzov komet.

Kako je otkrivena i šta znači oznaka MAPS

Objekt su zabeležili mali širokougaoni teleskopi, CMOS i CCD kamere i tehnike sintetičkog praćenja koje koristi nezavisan program za otkrivanje objekata. Akronim "MAPS" nastao je od prezimena astronoma koji vode program: Alain Maury, Georges Attard, Daniel Parrott i Florian Signoret. Prvi snimci ukazuju da je kometa, u momentu otkrića, imala prividnu magnitudu oko +17,8 i bila je udaljena približno 191 milion milja (308 miliona km) od Sunca u sazvežđu Golub (Columba). Pronađen je i pred-otkrićni snimak iz decembra 2025. koji je pomogao pri određivanju orbite.

Kreutzovi sungrajeri — jedinstvena porodica kometa

Članovi Kreutzove grupe potiču verovatno od jednog veoma velikog kometa koji se raspao pre vekova (mogući prethodnici datiraju još od Velike komete 371. p.n.e. i komete iz 1106. godine). Neki fragmenti iz ove porodice u prošlosti su postali izuzetno sjajni — primeri su velike komete iz 1668., 1843., 1882. i slavna Ikeya–Seki (1965) — dok su mnogi manji fragmenti danas otkriveni isključivo instrumentima u blizini Sunca.

Od pojave koronografa krajem 1970-ih (misije poput SOLWIND i Solar Maximum Mission) i posebno zahvaljujući LASCO instrumentu na satelitu SOHO, otkriveno je više od 5.000 kometa u SOHO snimcima, od kojih je preko 3.500 identifikovano kao Kreutzovi sungrajeri. Većina su vrlo mali objekti (samo nekoliko metara) koji redovno ne preživljavaju prolaz oko Sunca.

Another look at comet C/2026 A1 (MAPS) | Credit: Denis Huber/Wikimedia Commons/CC BY-SA 4.0

Hoće li MAPS preživeti perihel?

Veliko pitanje jeste hoće li MAPS preživeti izuzetno blizak prolaz pored Sunca: perihel je predviđen rano 4. aprila, kada će kometa proleteti oko 99.600 milja (160.200 km) iznad fotosfere. Pri takvom prilazu telo je izloženo ekstremnim temperaturama i snažnim tidnim silama — brzina prolaza može prelaziti 2 miliona milja (3 miliona km) na sat. Manji fragmenti obično se ispare ili rastrgnu; veći nukleusi (nekoliko kilometara) mogu preživeti i dati spektakularan prizor.

Stavovi stručnjaka: Daniel Green iz Centralnog biroa za astronomske telegrama ističe da "mala apsolutna magnituda C/2026 A1 (MAPS) ne obećava puno za preživljavanje nakon perihela". Nasuprot tome, češki posmatrač Jakub Černý smatra da bi MAPS mogao biti srednje veličine, možda veći od komete Lovejoy (2011), i da postoji realna šansa da preživi i postane golim okom vidljiv.

Šta očekivati i kada pratiti kometu

Trenutna neizvesnost zahteva dodatna posmatranja: astronomi očekuju jasniju sliku do početka marta, kada će se moći preciznije proceniti aktivnost i veličina jezgra. Ako kometa ojača, mogla bi biti vidljiva golim okom tokom druge nedelje aprila, nisko na zapadnom nebu ubrzo posle zalaska Sunca — ukoliko preživi perihel u vidljivom obliku.

Ako želite pratiti razvoj: pratite izveštaje profesionalnih portala i lokalnih astronomsko-amaterskih udruženja. Ako MAPS postane atraktivna za posmatranje, vodiči za lokacije, vreme i opremu biće objavljeni.

Autor: Joe Rao — predavač i gostujući predavač u Hayden Planetarium (Njujork). Piše za Natural History, Sky and Telescope, The Old Farmer's Almanac i druge publikacije.