Objavljeni audio-snimak razgovora Ehuda Baraka i Jeffreya Epsteina otkriva da je Barak govorio o potrebi dovođenja dodatnog miliona ruskih govornika u Izrael kako bi se, kako je rekao, selektivnije kontrolisala demografija. Snimak, objavljen od strane Ministarstva pravde SAD, takođe otkriva predrasude prema sefardskim i mizrahijskim zajednicama i naglašava podele između religioznih i sekularnih Jevreja. Istovremeno, istorijski talasi imigracije (npr. iz bivšeg SSSR i iz Etiopije) osvetljavaju kompleksne posledice državnih politika i prakse diskriminacije.
Procurio Snimak Baraka: „Treba Nam Još Milion Rusa“ — Kontrola Demografije i Pitanja Rasizma
Former Israeli Prime Minister Ehud Barak delivers a statement in Tel Aviv, Israel [File: Corinna Kern/Reuters]
Audio-snimak razgovora bivšeg izraelskog premijera Ehuda Baraka sa Jeffreyjem Epsteinom, objavljen u velikom bloku dokumenata koje je pustilo Ministarstvo pravde SAD, ponovo je otvorio pitanja o politikama imigracije, demografiji i prisutnim predrasudama unutar izraelskog društva.
Glavne tvrdnje iz snimka
U nedatiranom razgovoru Barak kaže da je Izraelu potreban "još milion" doseljenika koji govore ruski jer bi vlasti bile "selektivnije" i mogle bi "mnogo efikasnije kontrolisati kvalitet" stanovništva nego što su to mogle ranije. Izjava implicira želju za privlačenjem ruskih govornika kao načina oblikovanja demografske strukture zemlje.
„Lako možemo da apsorbujemo još milion. Uvek sam govorio Putinu: sve što nam treba je još milion.“
Barak takođe u snimku, prema objavi, umanjuje važnost pristupa iz raznih regiona, navodeći da je država ranije prihvatala Jevreje "iz Severne Afrike, iz arapskog sveta, odakle god" — što je mnogima delovalo kao pogrdna formulacija prema sefardskim i mizrahi zajednicama.
Širi kontekst
Istorijski, Izrael je primao imigrante iz različitih regiona: aškenaski doseljenici iz istočne Evrope, sefardski i mizrahi iz Bliskog istoka i severne Afrike, a velike brojke stigle su i posle pada Sovjetskog Saveza. Prema zvaničnim podacima, od raspada SSSR do 2009. u Izrael je stiglo 996.059 imigranata iz bivših sovjetskih republika — migracioni talas koji je imao i političke posledice, jer su mnogi novoimigranti skloni konzervativnijim ili desnim stavovima.
U snimku Barak takođe ističe unutrašnje podele u izraelskom društvu, posebno sukob između religioznih i sekularnih Jevreja. Navodi da bi trebalo „razbiti monopol“ ortodoksnog rabinata nad pitanjima kao što su brak i sahrane i proširiti definiciju ko je Jevrejin, što bi, kako kaže, otvorilo prostor za veće konverzije.
Aktuelne mere i kritike
Vlada Izraela decenijama aktivno promoviše imigraciju i povremeno nudi poreske ili druge olakšice — primer je mera najavljena za 2026. prema kojima bi novi imigranti i povratnici mogli imati 0% poreza na dohodak tokom prve dve godine. Kritičari upozoravaju da takve politike, u kombinaciji sa preferencijama pri selekciji doseljenika, mogu produbiti nejednakosti i tenzije.
Primeri iz prošlosti, poput masovnog dolaska članova zajednice Beta Israel iz Etiopije tokom 1980-ih i 1990-ih, pokazuju složen odnos između državne politike i društvene prakse: etiopski Izraelci suočavali su se sa rasizmom, družbenom isključenošću i policijskim nasiljem, i često se osećaju kao građani drugog reda. Istovremeno, članovi Beta Israel imaju prava koja palestinski arapski građani Izraela nemaju, a Palestinci na Zapadnoj obali i u Gazi žive pod dugotrajnim okruženjem okupacije.
Reakcije i značenje
Objavljeni snimak je izazvao polemike i dodatnu debatu o odnosu demografske politike, etničkih i verskih tenzija u Izraelu. Za mnoge su Barakove reči simptom dubljih pitanja: kako država balansira demografske ciljeve, etičke norme i prava različitih zajednica koje žive pod njenom upravom.
Napomena: Sve citirane izjave potiču iz procurenih dokumenata Ministarstva pravde SAD; snimak je nedatiran i odnosi se na privatni razgovor između Baraka i Epsteina.
Pomozite nam da budemo bolji.
