Južna Koreja konačno ima više beba — privremen skok ili početak oporavka?

U januaru je u Seulu na sajmu beba vladala užurbanost: mladi parovi su isprobavali nosiljke, testirali kolica i proučavali najnovije bezbednosne karakteristike auto-sedišta. Ta scena deluje u oštrom kontrastu sa uobičajenim naslovima o Južnoj Koreji — zemlji koja se suočava s dramatičnim padom nataliteta i demografskom krizom koja zabrinjava i region.

Međutim, nakon devet godina pada, Južna Koreja je 2024. zabeležila blagi porast stope fertiliteta: sa 0,721 u 2023. na 0,748 u 2024. godini. Dodatno, zemlja beleži 17 meseci uzastopnog godišnjeg rasta mesečnih rođenih, što podstiče pitanje da li je reč o održivom preokretu ili samo privremenom „hvatanju“ posle pandemije.

Koji faktori objašnjavaju rast?

Analitičari i učesnici sajma navode nekoliko ključnih razloga:

• Efekat nadoknade posle kovida — mnogi su odlagali brak i potomstvo tokom pandemije; sada neke parove vidimo kako vraćaju propuštene planove.
• Demografija — relativno velika kohorta žena rođenih tokom baby-booma sada je u godinama kada se obično zasniva porodica.
• Državni podsticaji — dugogodišnje mere: stambene i dečje subvencije, novčane pomoći za novorođenčad, produženo porodiljsko i očinsko odsustvo, kampanje za ravnopravniju podelu kućnih poslova i podrška za selidbu.
• Promena radne kulture — neke firme postepeno prihvataju roditeljski status zaposlenih i omogućavaju odsustva koja se ranije neprijatno gledala.

“Sada vidimo neko vraćanje... ali naši nivoi se nisu vratili na stanje pre kovida,” upozorava Sojung Lim, profesorica korejskih studija. “I dalje imamo najnižu plodnost među razvijenim zemljama.”

Šta brine roditelje?

Iako mere deluju korisno, buduće roditelje i dalje muče duboki problemi:

• Visoki troškovi odgajanja: 2024. Južna Koreja je prema nekim istraživanjima proglašena najskupljom zemljom za podizanje deteta; veliki deo troškova ide na privatne kurseve i dopunsku nastavu.
• Konkurentni obrazovni sistem: pritisak da dete rano „bude spremno“ često vodi dugotrajnim i skupim vanškolskim aktivnostima.
• Tradicionalne rodne norme: u praksi porodiljsko odsustvo pretežno koriste majke; društvena očekivanja i dalje nameću veliki deo brige ženama.
• Neprijateljski javni prostori: „no-kids“ zone i osude kada beba zaplače doprinose osećaju izolacije roditelja.

Roditelji koje su novinari intervjuisali ističu i praktične prepreke: mnoge pomoći ciljaju nisko‑prihodne porodice, a srednja i viša sloja žale se da subvencije ne pokrivaju „neverovatno skupe" troškove negovanja i obrazovanja. Takođe su pomene ograničenja kod određenih medicinskih tretmana (npr. IVF za neudate žene).

Parentalno odsustvo i kompanijska kultura

Prema zakonu, majke u Južnoj Koreji mogu uzeti do 90 dana porodiljskog odsustva za jedno dete bez komplikacija, dok očevi imaju pravo na 20 dana. Iako se stavovi polako menjaju, većina roditeljskog odsustva i dalje pada na majke, što pojačava rodni jaz u radu i kućnim obavezama.

Da li je ovaj skok održiv?

Stručnjaci upozoravaju da bi porast mogao biti prolazan: ukoliko je rast uglavnom posledica „nadoknade“ odloženih brakova i većeg broja žena u reproduktivnim godinama sada, taj efekat će vremenom nestati. Bez dubljih reformi — smanjenja troškova podizanja deteta, promena obrazovnog pritiska i ravnopravnije podele kućnih i radnih obaveza — stopa fertiliteta može ponovo pasti.

Drugi narodi pomno prate korejski slučaj: lekcije koje se izvuku mogu biti važne za zemlje Evrope, Severne Amerike i Azije koje takođe beleže dugoročni pad plodnosti.

Zaključak

Blagi porast rođenih u Južnoj Koreji daje nadu i potvrđuje da politike i demografski ciklusi utiču na natalitet. Ipak, bez ambicioznijih promena u ekonomskim uslovima i društvenim normama, trenutni trend lako može ostati privremen. Ključno pitanje nije samo kako vratiti brojeve, već kako promeniti životne uslove da roditeljstvo bude održiv i poželjan izbor za sve društvene slojeve.

Izvori: statistički podaci objavljeni u 2024–2025, izjave stručnjaka i intervjui sa roditeljima prisutnim na sajmu beba u Seulu.