Eurostat: 76,6% Domaćinstava U EU Bez Dece — Šta To Znači Za Srbiju i Porodično Zakonodavstvo?

Prema najnovijim podacima Eurostata, 76,6% domaćinstava u Evropskoj uniji funkcioniše bez dece. Od ukupno 203,1 milion domaćinstava, 155,7 miliona nema nijedno dete, dok samo 47,4 miliona domaćinstava (23,4%) ima bar jedno dete. Ove demografske tendencije prate i rast broja samačkih домаćinstava i pad udela parova sa decom.

Brojke i trendovi

Detaljnija analiza pokazuje da su jednačka domaćinstva najzastupljenija (37,5% svih domaćinstava), slede парovi без деце (24,1%), a други типови домаћинстава без деце чине 15,1%. Domaćinstva sa decom su ređa: парови са децом чине 14,7% укупних домаћинстава, остали типови са децом 5,6%, а самохрани родитељи 3%.

U razdoblju 2016–2025. broj samačkih домаćinstava bez dece porastao je za 19,2%, parova bez dece za 3,3%, dok je broj parova sa decom pao za 6,3% — trend koji ima značajne posledice po tržište rada i održivost javnih finansija u dugom roku.

Šta se dešava u Srbiji?

Srbija i dalje ima veći udeo porodica sa decom u odnosu na proseke EU: prema popisu 2022, u Srbiji ima 1.904.314 porodica, od kojih 1.311.712 ili 69% imaju decu. Najzastupljenije su porodice tipa "bračni par sa decom" (43,35%), a najčešći model je porodica sa jednim detetom (54,3% porodica sa decom).

Reakcija na predložene izmene Porodičnog zakona

U paketu izmena i dopuna srpskog Porodičnog zakona — dokumenta koji je, под притиском јавности, повучен из процедуре — našle su se odredbe koje su izazvale oštru javnu raspravu. Među spornim predlozima su potpuna zabrana telesnog kažnjavanja dece i odredbe prema kojima bi svaka "vaspitna ćuška" mogla dovesti до покретања мера центра за соцijalни рад. Prvobitni predlog je, под притиском јавности, предвиђао и aplikaciju preko koje bi deca mogla prijavljivati roditelje, али је та одредба уклоњена.

Posebnu zabrinutost izazvao je i član koji predviđa da dete sa 15 godina može samostalno dati pristanak za medicinsku meru — što су критичари тумачили као могуće donošenje odluka и у вези са променом пола.

Jelena Sarafijan, iz Udruženja "Roditelji za prava dece" (Republika Srpska):

"Podaci Eurostata o dramatičnom padu broja porodica sa decom i rastu samačkih domaćinstava ukazuju na ozbiljnu demografsku i porodičnu krizu. Sva nova zakonska rešenja moraju se pažljivo analizirati sa stanovišta uticaja na porodicu, roditeljstvo i pravo deteta da se roditelji pre svega staraju o njemu."

Sarafijan i udruženje upozoravaju na rizike prekomernog institucionalnog mešanja u porodični život i moguća lakša izdvajanja dece iz bioloških porodica, kao i na potencijalne posledice u oblasti međunarodnog usvojenja.

Širi kontekst i migracije

OECD i Evropska komisija u zajedničkim izveštajima ističu da promene u strukturi domaćinstava utiču na ekonomski rast EU i održivost javnih sistema (penzije, zdravstvo, socijalna davanja). Istovremeno, zemlje EU pokušavaju da privuku mlade i porodice sa Balkana putem bilateralnih sporazuma o obrazovanju i povoljnim uslovima školovanja — primer je slovenački sporazum iz 2016. godine koji omogućava besplatno školovanje deci i mladima iz Srbije.

Zaključak

Demografska slika u EU jasno pokazuje pad udela domaćinstava sa decom i rast samačkih domaćinstava. U tom kontekstu, javna rasprava u Srbiji o izmenama Porodičnog zakona osvetljava napetost između usklađivanja sa standardima EU i straha od prekomernog institucionalnog uplitanja u porodični život. Ključ će biti da svaka promena zakona bude jasno obrazložena, bazirana na dokazima i da štiti interese deteta i porodice.