Abbas Aragči je odbacio mogućnost da Iran odustane od obogaćivanja uranijuma u pregovorima sa SAD, naglasivši da Teheran neće podleći pretnjama rata. Pregovori su obnovljeni u Omanu, dok SAD i Izrael žele da razgovori obuhvate i balističke rakete i podršku oružanim grupama — zahtev koji Iran odbija. U pozadini su masovni protesti u Iranu sa protivrečnim podacima o žrtvama i povećanom vojnom aktivnošću u regionu.
Iran Odbacuje Pritisak SAD: Neće Odustati Od Obogaćivanja Uranijuma Ni Pod Pretnjom Rata
Foreign Minister Abbas Araghchi said Iranhas doubts about how seriously the United States is taking renewed negotiations (Karim JAAFAR)(Karim JAAFAR/AFP/AFP)
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Aragči u nedelju je kategorički odbacio mogućnost da Teheran u pregovorima sa Sjedinjenim Državama odustane od obogaćivanja uranijuma, istakavši da se Iran neće zastrašivati pretnjom rata.
Pregovori, saveznici i vojne tenzije
Aragči je, obraćajući se forumu u Teheranu na kojem je bila i agencija AFP, rekao da Iran ima malo poverenja u Vašington i sumnja u ozbiljnost američkog pristupa obnovljenim pregovorima, koji su se u petak ponovo otvorili u Omanu — prvi put od prošlogodišnjeg sukoba sa Izraelom.
On je dodao da se Teheran konsultuje sa svojim "strateškim partnerima" Kinom i Rusijom oko daljih koraka u pregovorima.
„Zašto toliko insistiramo na obogaćivanju i odbijamo da od njega odustanemo, čak i ako nam se nametne rat? Zato što niko nema pravo da nam nameće ponašanje.”
Aragči je kazao i da ih ne plaši američka vojna prisutnost u regionu, aludirajući na dolazak nosača aviona USS Abraham Lincoln u Arapsko more.
Pritiska Sa Zapada: Šta Traže SAD i Izrael
Sjedinjene Države i Izrael žele da pregovori obuhvate i pitanja iranskog balističkog programa i podrške naoružanim grupama u regionu, teme koje Teheran uporno odbacuje kao van domena nuklearnih razgovora. Izraelski zvaničnici, uključujući ministra spoljne politike Gideona Saara i premijera Benjamina Netanjahua, upozorili su da takav sporazum bez dodatnih garancija predstavlja pretnju po regionalni mir.
Američki pregovarači su, kako je izveštavano, posetili i USS Abraham Lincoln, dok je Bela kuća naknadno objavila poteze uključujući novi talas sankcija i izvršnu naredbu kojom se razmatraju tarife za zemlje koje i dalje posluju s Iranom.
Uloga Sankcija i Pomorske Kazne
Posle prve runde razgovora u Omanu, Vašington je najavio dodatne sankcije ciljanjući pomorske subjekte i brodove u pokušaju da ograniči iranski izvoz nafte, što je dodatno podiglo tenzije i stvorilo sumnju u stvarnu volju za kompromisom.
Konflikt Unutar Zemlje: Protesti i Žrtve
Pregovorima i vojnoj prisutnosti u regionu prethodila je unutrašnja kriza u Iranu: veliki protesti koji su počeli krajem decembra zbog ekonomskog nezadovoljstva. Iranske vlasti su navele ukupan broj poginulih od 3.117 i objavile spisak od 2.986 imena, tvrdeći da su među njima većina pripadnici snaga bezbednosti i građani.
Međunarodne i nezavisne organizacije za ljudska prava tvrde drugačije: iranska agencija HRANA navodi da je verifikovala 6.961 smrt (pretežno demonstranata) i da vodi istrage za još oko 11.630 slučajeva, uz više od 51.000 pritvorenih.
Zaključak
Aragči je naglasio da Iran pažljivo prati signale iz pregovora i da će odlučiti o njihovom nastavku u zavisnosti od konkretnih poteza druge strane. Pitanje obogaćivanja uranijuma ostaje centralno i predstavlja ključnu tačku sporenja između Teherana, Vašingtona i njihovih saveznika, dok regionalne i unutrašnje tenzije dodatno komplikuju perspektivu sporazuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
