Grbavi kitovi se vraćaju: Procene porasle sa ~10.000 na ~80.000 — šta to znači za okeane

Nova studija objavljena u časopisu Marine Mammal Science pokazuje da se populacija grbavih kitova znatno oporavlja: procene su porasle sa oko 10.000 na približno 80.000 jedinki.

Deo uspeha povezan je sa globalnom zabranom komercijalnog kitolova iz 1986. godine, ali istraživanje ističe i važnu ulogu prilagodljivosti u ishrani kod ovih životinja.

Fleksibilna ishrana

Istraživači su zabeležili da grbavi kitovi mogu da menjaju izvor hrane — prelaze između krila i treske (bakalar) u zavisnosti od dostupnosti ribljeg plena — i da radije ostaju u poznatim područjima nego da prate hranu na velike distance. Ta fleksibilnost može doprineti njihovom oporavku u menjanju uslova života i hrane.

Uloga u ekosistemu i klimatskom ciklusu

Povećanje broja kitova pozitivno utiče na biodiverzitet i stabilnost morskih ekosistema. Takođe, kitovi imaju značajnu ulogu u ciklusu ugljenika: tokom života akumuliraju ugljenik u svojim telima, a kada tela kitova potonu, deo tog ugljenika ostaje vezan za okean umesto da se oslobodi u atmosferu — što doprinosi dugoročnom uklanjanju CO2.

"Danas ih gotovo svakodnevno viđamo kada smo na terenu", kaže Olga Filatova, istraživačica sa Univerziteta Južne Danske. "Nisu brzi, imaju velike, nezgrapne peraje — ali ono što im nedostaje u brzini, nadoknađuju kreativnošću i spremnošću da jedu šta god je dostupno."

Osim grbavih kitova, postoje znaci oporavka i kod drugih velikih vrsta, uključujući plave kitove, a povremeno se beleže i pojave retkih kitova prave severnog Tihog okeana. To su ohrabrujući signali za zdravlje okeana.

Podizanje svesti javnosti i podrška merama zaštite ključni su za dalji oporavak morskih sisara — podelite informacije s porodicom i prijateljima i informišite se o lokalnim i globalnim inicijativama za zaštitu okeana.

Izvori: studija u Marine Mammal Science, saopštenje Univerziteta Južne Danske i izveštaji o ulozi kitova u skladištenju ugljenika.