Iran: Spremni Za Nuklearne Pregovore, Ali Odbacuju Američko Vojno Pojačanje

Teheran — Iranski predsednik Masoud Pezeshkian pozvao je Sjedinjene Države na poštovanje i najavio da je Iran spreman za novu rundu nuklearnih pregovora, nakon posredovanih razgovora u Omanu.

Pregovori i diplomatski kontekst

Pezeshkian je u objavi na X pisao da je «naše argumentovanje po pitanju nuklearnog programa zasnovano na pravima iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja». Indirektni razgovori u Muscatu opisao je kao „korak napred“, dok iranska administracija naglašava spremnost na dijalog pod uslovom da pregovori budu fokusirani isključivo na nuklearno pitanje.

„Iranski narod je uvek odgovarao poštovanjem na poštovanje, ali ne može trpeti jezik sile.“ — Masoud Pezeshkian

Stavovi te politike i regionalne tenzije

Šef diplomatije Abbas Araghchi ponovio je dugogodišnje insistiranje Teherana na suverenitetu i nezavisnosti, podsećajući na iskustvo iz 1979. godine. Araghchi je rekao da Iran neće odustati od nuklearnog obogaćivanja u civilne svrhe, čak i ako bi to po njegovim rečima dovelo do pojačanih pritisaka ili napada od strane SAD-a i Izraela.

„Niko nema pravo da nam govori šta smemo, a šta ne smemo imati.“ — Abbas Araghchi

Diplomata je takođe potvrdio da je američkim izaslanicima u Muscatu preneo da „ne postoji drugi put osim pregovora“ i da su Kina i Rusija informisane o toku razgovora. Araghchi je kritikovao gomilanje američkih snaga u regionu, aludirajući na termin koji je koristio Donald Trump — „prelepa armada“.

Vojni odgovori i upozorenja

Najviši vojni zvaničnik general-major Abdolrahim Mousavi upozorio je da bi eventualni napad na Iran „zahvatio ceo region“ i doveo do dalekosežnih posledica. Iako je poručio da Iran ne želi rat, dodao je da je država spremna čak i za dugotrajni sukob, kako bi odvratila agresiju.

Unutrašnja kriza: protesti, privođenja i medijski pritisak

Istovremeno, Iran se suočava s produbljenom unutrašnjom krizom: masovni protesti, pad vrednosti nacionalne valute, rast cena i ekonomske poteškoće. Državna televizija emituje javna priznanja privedenih demonstranata, koje vlasti predstavljaju kao dokaze o uplitanju stranih aktera.

U jednom prenosu prikazani su pritvoreni koji tvrde da su povezani s osobom koja je navodno primala oružje i novac od agenata Mossada u Erbilu. Iranske vlasti optužuju SAD, Izrael i neke evropske zemlje za „podsticanje“ nereda, dok međunarodne organizacije i opozicione grupe navode da su državne snage odgovorne za veliki broj ubistava tokom protesta.

Kontroverzne brojke žrtava

Podaci o žrtvama ostaju sporni: vlada je saopštila da je poginulo 3.117 ljudi, Human Rights Activists News Agency (HRANA) navodi skoro 7.000 dokumentovanih smrtnih slučajeva, a specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za Iran Mati Sato upozorila je da brojke mogu biti znatno veće — čak preko 20.000 — kako nove informacije izlaze uprkos ograničenjima pristupa internetu. Al Jazeera nije mogla nezavisno da potvrdi nijednu od ovih procena.

Afera oko medicinskog osoblja i školske dece

Postoje izveštaji da su desetine medicinskih radnika privedene nakon što su lečili ranjene demonstrante; iransko pravosuđe odbacilo je optužbe o masovnim hapšenjima i navelo da je uhapšen „ograničen broj“ osoblja zbog učešća u neredima. Ministarstvo prosvete tvrdi da su svi privedeni školarci kasnije pušteni, dok sindikat nastavnika objavljuje video zapise i spiskove poginulih učenika.

Zaključak

Pregovori o nuklearnom pitanju mogli bi otvoriti diplomatski put, ali ih zasenčuju regionalne vojne tenzije i duboka unutrašnja polarizacija u Iranu. Dok vlada i vojni vrh šalju oštre poruke prema spolja, veliki broj građana ostaje skeptičan — zabrinut za bezbednost, ekonomiju i sudbinu društva.

Napomena: Al Jazeera nije nezavisno potvrdila navode o broju žrtava.