Pezeshkijan Pokušava Da Opovrgne Tvrdnje O Podeli Vlasti Nakon Sastanka Sa Khameneijem

Teheran — Predsednik Irana Masud Pezeškijan objavio je da je imao konstruktivan razgovor od dva i po sata sa vrhovnim vođom Mojtabom Khameneijem, u pokušaju da demantuje tvrdnje iz inostranih izvora da je iransko rukovodstvo podeljeno.

Pezeshkijan je saopštio u četvrtak da je to, kako izgleda, bila njegova prva audijencija kod Khameneija od imenovanja novog vrhovnog vođe pre oko dva meseca. Nije precizirao tačan datum sastanka, ali su državni mediji preneli da je atmosfera tokom razgovora bila puna "poverenja, mira, solidarnosti i neposrednog dijaloga".

Kontekst i sporna izvешtavanja

Nakon početka rata i talasa nasilnih incidenata krajem februara, u Vašingtonu i među nekim medijima pojavile su se tvrdnje da su vojni, bezbednosni i politički krugovi u Teheranu međusobno podeljeni. Te tvrdnje su podstakle i navodi iz nekoliko londonskih i opozicionih izvora, koji su tvrdili da je Pezeškijan nezadovoljan vojnim operacijama i da je razmišljao o ostavci.

Senator Marco Rubio: "Došlo je vreme da Iran donese razumnu odluku. Nije im lako zbog lomova u sistemu rukovodstva."

Zvaničnici iz kabineta predsednika i iz njegovog komunikacionog tima dali su izjave državnoj agenciji ISNA, ističući da Pezeškijan i komandanti IRGC donose odluke u zajedničkim forumima i da su navodi o ostavkama ili raskolima netačni.

Uloga IRGC i strateška pitanja

Stručnjaci ocenjuju da je Islamska revolucionarna garda (IRGC) i pripadajući bezbednosni aparat dodatno učvrstio uticaj u strateškom odlučivanju, posebno u vezi sa Hormuškim moreuzom. Sina Toossi iz Centra za međunarodne politike navodi da je u uslovima rata uloga vojne sile i kohezija postala ključna, pa su uticajne manje, zatvorene mreže povezane s kancelarijom vrhovnog vođe i visokim IRGC zvaničnicima dobile na težini.

Analitičari upozoravaju da bez blagoslova ovih bezbednosnih krugova svaka ozbiljnija odluka o prolazu kroz Hormuz verovatno ne bi napredovala. Hormuz se i dalje posmatra ne samo kao ekonomsko usko grlo već i kao centralni instrument iranskog strateškog odvraćanja.

Diplomatija i nuklearna pitanja

Uprkos pojačanom uticaju bezbednosnih snaga, Teheran je nastavio diplomatske kontakte sa Kinom i Rusijom, a iranski zvaničnici ističu da ne mogu prihvatiti sporazum koji bi predstavljao kapitulaciju. Ministar spoljnih poslova Abbas Araghči boravio je u Kini i poručio da saveznici ocenjuju da se pozicija Irana posle rata promenila.

Sa druge strane, i dalje postoje zahtevi iz SAD i Izraela koji uključuju stroge uslove oko nuklearnog programa, poput prekida obogaćivanja urana — zahtevi koje iranaska strana smatra neprihvatljivim u potpunosti. Neki analitičari očekuju da će Iran pristati na privremene kompromise, ali ne i na trajno odustajanje od obogaćivanja.

Perspektiva

Po mišljenju analitičara, najverovatniji scenarij je producirana, dugačka faza upravljane konfrontacije s povremenom diplomatijom, a ne brzo zbližavanje ili neposredni punopravni rat. Iran će verovatno insistirati na očuvanju ključnih bezbednosnih interesa i na produbljivanju veza sa ne-zapadnim silama, dok istovremeno pokušava da izbegne totalnu eskalaciju ukoliko može da zaštiti svoju ekonomiju i pozicije.

Napomena: U tekstu su zadržani citati i ključne tvrdnje iz dostupnih izvora, dok su netačne ili kontradiktorne formulacije iz originalnih izveštaja ispravljene ili razjašnjene radi jasnoće i tačnosti.