Studija u Frontiers in Marine Science upozorava da tralovanje morskog dna oslobađa oko 408 miliona tona ugljenika godišnje i da se ovom tehnikom hvata oko 25% svetskog divljeg ulova ribe. Podvodne emisije nisu jasno obuhvaćene Pariškim sporazumom, što otežava regulaciju. Stručnjaci predlažu zaštitu 30% okeana do 2030. i prelazak na održivije ribolovne prakse, uz tehnološka rešenja poput vertikalnih okeanskih farmi.
Naučnici Otkriли Zanemarene Posledice Tralovanja: Oko 408 Miliona Tona Ugljenika Iz Okeana Godišnje
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Marine Science upozorava da tralovanje morskog dna — praksa u kojoj ribarski brodovi vuku velike mreže duž morskog dna — oslobađa značajne količine ugljenika iz sedimenta, sa potencijalnim posledicama po klimu i ribarski sektor.
Glavni nalazi
Prema izveštaju Inside Climate News, istraživači procenjuju da tralovanje uzrokuje oslobađanje oko 408 miliona tona ugljenika iz okeanskih sedimenta koji mogu dospeti u atmosferu. Drugo istraživanje navodi da se ovom metodom lovi oko 25% svetskog divljeg ulova ribe.
Zašto je to važno
Ugljenik i ugljen-dioksid zadržavaju toplotu u atmosferi, pa dodatne emisije iz okeana mogu doprineti zagrevanju, porastu temperature mora i promenama klimatskih obrazaca. Studija objavljena u Nature 2021. upozorava da mešanje morskog dna može dovesti do emisija koje su poredivo — pa čak i veće — od onih iz globalne avionske industrije.
„Uvek smo razmišljali samo o ugljeniku koji dolazi sa kopna i ulazi u okean,“ rekao je Gavin Schmidt, koautor nove studije i direktor NASA Goddard Institute for Space Studies. „Nismo se zapitali: šta ako se u samom okeanu generiše dodatni ugljenik?“
Regulatorni problem
Enric Sala, koautor rada iz 2021. i istraživač pri National Geographic Society, napominje da Pariški klimatski sporazum trenutno uzima u obzir samo emisije u atmosferi, pa podvodne emisije povezane sa tralovanjem nisu jasno obuhvaćene postojećim obavezama—što otežava donošenje međunarodnih pravila.
Uticaj na biodiverzitet i privredu
Pored emisija ugljenika, tralovanje često dovodi do slučajnog ulova (bycatch) i uništavanja staništa morskih organizama. To ima direktan uticaj na morske ekosisteme i dugoročno na snabdevanje hranom — važno s obzirom na to da globalno tržište morskih proizvoda vredi preko 236 milijardi dolara (2023), prema Statista.
Moguća rešenja i koraci napred
Stručnjaci predlažu kombinaciju mera: ograničavanje ili zabrana tralovanja u osetljivim oblastima, širenje zaštićenih morskih područja (cilj naučnika: 30% okeana do 2030.), prelazak na održivije ribolovne prakse i tehnološka rešenja poput vertikalnih okeanskih farmi koje imaju manji uticaj na staništa.
Primer iz prakse: u Italiji je jedan ribar uspeo da omete ilegalno tralovanje tako što je postavio seriju velikih mermernih statua koje su sprečavale prolaz mreža — neuobičajan, ali ilustrativan primer lokalnog rešavanja problema.
Šta možete da uradite
Potrošači mogu da biraju vrste ribe koje se love održivijim metodama (npr. sardine i inćuni), dok građani mogu da podrže politike i organizacije koje štite okeane — od glasanja za kandidate sa ambicioznom klimatskom politikom do potpisivanja peticija i pridruživanja inicijativama poput Greenpeace-a.
Zaključak: Nova studija ističe da je tralovanje morskog dna važan i dosad nedovoljno vrednovan izvor podvodnih emisija ugljenika i štete za morske ekosisteme. Rešenja postoje, ali će zahtevati naučno utemeljene politike, međunarodnu saradnju i angažman potrošača.
Pomozite nam da budemo bolji.
