Pred izbore 12. februara u Bangladešu, prisutan je koordinisani talas dezinformacija, uključujući AI‑generisane slike i video‑zapise koji šire tvrdnje o napadima na manjine. Većina takvog sadržaja, prema istraživanjima, potiče iz Indije, dok su mnogi primeri demantovani od strane AFP Fact Check i drugih organizacija. Vlasti su formirale jedinicu za suzbijanje lažnog sadržaja, ali izazov ostaje velik zbog široke upotrebe pametnih telefona i niske digitalne pismenosti.
Plima dezinformacija pred izbore u Bangladešu: Lažni AI-snimci i koordinisane objave prete demokratskom procesu
Campaign banners hang on a building's facade during an election rally of the Bangladesh Nationalist Party ahead of the country's general election. Authorities say the scale of online manipulation -- including sophisticated AI-generated images -- has become so severe that a special unit has been created to curb false content (Sajjad HUSSAIN)(Sajjad HUSSAIN/AFP/AFP)
Građani Bangladeša biraju novu vladu 12. februara, ali izborna kampanja je zasenjena koordinisanim naletom dezinformacija — velikim delom povezanih sa nalazima istraživača o poreklu u susednoj Indiji. Online manipulacije uključuju sofisticirane slike i video‑zapise generisane veštačkom inteligencijom koje se masovno šire društvenim mrežama i ugrožavaju poverenje birača.
Šta se dešava
Prema istraživanju američkog Centra za proučavanje organizovane mržnje, između avgusta 2024. i januara 2026. identifikovano je više od 700.000 objava koje su tvrdile o "Hindu genocidu" u Bangladešu, a više od 170.000 naloga učestvovalo je u širenju tih poruka. Istraživači tvrde da je preko 90% sadržaja poteklo iz Indije, dok je ostatak povezan sa mrežama u UK, SAD i Kanadi.
„Pratili smo koordinisanu indijsku dezinformaciju na internetu, koja lažno navodi na veliku razmeru nasilja nad hindusima u Bangladešu,“ rekao je Raqib Naik iz Centra.
Primeri i provere činjenica
AFP Fact Check i druge organizacije demantovale su stotine objava i AI‑generisanih snimaka — među njima video u kome žena sa amputiranom rukom poziva da se ne glasa za jednu partiju, ili kompjuterski izmontirani snimci u kojima se tvrdi da su manjine prisiljavane na određeni glas. Većina ovih video‑materijala nije obeležena kao AI‑sadržaj.
Zvanični podaci policije iz januara navode da je od 645 incidenata koji su uključivali pripadnike manjina tokom 2025. samo 12% imalo sektaški motiv, što ukazuje na to da veliki deo narativa o masovnim napadima nije potvrđen.
Politički kontekst i posledice
Talasu dezinformacija prethodile su godine unutrašnje represije pod premijerkom Šejk Hasinom; ona je nakon 2024. pobune napustila zemlju i boravi u Indiji, dok je u odsustvu osuđena na smrt za zločine protiv čovečnosti. Pad tenzija dodatno otežava polarizacija izazvana lažnim sadržajem.
Dezinformacije su se prelile i na sport: pritisak na jedinog bangladeškog igrača u indijskoj IPL ligi doveo je do otkazivanja njegovog ugovora, što je eskaliralo do toga da je Bangladeš povukao tim iz T20 Svetskog kupa u Indiji.
Reakcije vlasti i pretnje
Privremeni lider Muhammad Yunus pozvao je UN na intervenciju zbog "plimskog talasa dezinformacija". Bangladeška izborna komisija saopštila je da radi sa kompanijom Meta i da je formirala posebnu jedinicu za praćenje i raskrinkavanje lažnih sadržaja, ali priznaje da je obim manipulacija izuzetno velik i teško ga je pratiti.
Eksperti upozoravaju da AI‑generisane vizuale dodatno otežava domet dezinformacija: više od 80% urbanih i skoro 70% ruralnih domaćinstava ima pametni telefon, ali digitalna pismenost mnogih korisnika je ograničena, pa lažne slike i video‑zapisi mogu snažno uticati na birače.
Zaključak
Iako nema dokaza da indijska vlada direktno organizuje kampanju dezinformacija, obim, koordinacija i izvori većine sadržaja predstavljaju ozbiljnu pretnju izbornoj atmosferi u Bangladešu. Veća finansijska i tehnička podrška proverenim fact‑checking timovima, saradnja platformi i podizanje digitalne pismenosti ključni su za smanjenje štete pred glasanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
