Migratorni pčelari u Assamu: Cvetovi, poplave i borba za med

BINNABARI, Indija — Migratorni pčelari iz raznih delova Indije ustaju pre svitanja i provode zimske mesece u zlatnim poljima senfa u Assamu kako bi iskoristili period cvetanja i ubrali med. Putovanja i višenedeljna razdvojenost od porodica za njih su svakodnevnica: dan provode proveravajući košnice, dimljenjem smirujući pčele da bi izvukli debele zlatne saće koje se često izvozi.

„Zaradim prihod, zato radim ovaj posao“, rekao je Karan Raj, pčelar iz Bihara.

Pčelarstvo je naporno i rizično — ubodi su deo posla, a noći provode pod plavim ceradama. Ipak, ova sezonska aktivnost je važan izvor prihoda za mnoge porodice i doprinosi oprašivanju lokalnih useva.

Ekstremne vremenske pojave i posledice

Assam, smešten istočno od Bangladeša i jugoistočno od Himalaja, već oseća učinke klimatskih promena. Poplave i klizišta 2024. godine ubile su više od 100 ljudi i više puta primorale stanovništvo na evakuaciju. Region beleži preko 20 dodatnih dana talasa vrućine u odnosu na pre deset godina, dok su prosečne maksimalne i noćne minimalne temperature porasle za oko 2 °C, prema istraživanju iz 2025. godine koje je sprovelo Madhya Kamrup College.

„Obrazac padavina se menja“, kaže Mukul Kumar Deka sa Assam Agricultural University. Preduga suša smanjuje dostupnost nektara, dok ekstremna vrućina i obilne kiše primoravaju pčele da ostanu u košnicama, što smanjuje prinos meda.

Lokalne i zapadne pčele — različiti izazovi

Migratorni pčelari obično koriste zapadnu medonosnu pčelu (Apis mellifera), dok tradicionalni uzgajivači drže domaće vrste. Lokalni oprašivači koji gnijezde u drveću i šumama posebno su izloženi gubicima staništa zbog razvoja infrastrukture i promena u klimi.

„Pčele koje žive u drveću, one u šumi, drastično su se smanjile“, rekao je Raj. "Za zapadne pčele, mi im dajemo šećer i odgajamo ih, i zato one preživljavaju, sve dok ih mi negujemo."

Uvođenje komercijalnih pčela može dovesti do konkurencije i potencijalnog pritiska na autohtone vrste, upozoravaju stručnjaci. Zbog toga neki programi podstiču uzgoj i zaštitu domaćih pčela kao deo strategije očuvanja biodiverziteta i održive proizvodnje meda.

Programi, obuka i otpornost

Neprofitne organizacije i akademski centri izvode obuke za male poljoprivrednike kako bi poboljšali upravljanje košnicama i prilagodili se klimatskim šokovima. „Takođe moramo da obučavamo farmerе kako da bolje upravljaju klimatskim događajima“, kaže Sujana Krishnamoorthy iz organizacije Under the Mango Tree Society.

Državne subvencije za opremu i lokalni programi podrške pomažu da pčelarstvo ostane ekonomski održivo za porodice ispod granice siromaštva. Pored direktne prodaje meda, poboljšano oprašivanje često povećava prinose useva, što dodatno stabilizuje prihode domaćinstava.

Stručnjaci očekuju da će pčelarstvo u regionu opstati, ali sa varijacijama u prinosima usled klimatskih oscilacija i pritisaka na staništa. I dalje su neophodne mere zaštite biodiverziteta, obuke i infrastrukturna podrška kako bi se smanjili negativni uticaji i osiguralo dugoročno održavanje sektora.

Podaci i napomene: Poplave 2024. i istraživanje iz 2025. navedeni su kao ključni pokazatelji uticaja ekstremnih vremenskih uslova na pčelarstvo u Assamu.