Palestinski Građani Izraela Traže Hitnu Reakciju Vlade Na Talas Organizovanog Kriminala

U januarsko jutro, nakon niza pretnji i napada, Ali Zbeedat — dugogodišnji trgovac iz Sakhnina, malog grada sa palestinskom većinom na severu Izraela — odlučio je da zatvori svoje radnje i ne otvori ih ponovo.

Ranije tog dana Zbeedat je primio poruku sa pretnjom:

„Znamo gde ideš i gde hodaš. Ubićemo te ako ne završiš ono što treba.“

Naoružani napadi na njegove porodične radnje dogodili su se u više navrata; jedna od poslovnica je, kako je prijavljeno, bila pogodjena desetinama metaka iz automatske puške. Ta odluka da zatvori radnje postala je okidač za talas protesta u Sakhninu, a brzo se proširila i širom zemlje.

Masovni protesti i pritisak na vlast

Vesti o zatvaranju radnji podstakle su desetine hiljada ljudi — Palestinaca i Jevreja — da izađu na ulice Tel Aviva i da blokiraju saobraćaj u Jerusalimu, zahtevajući odlučnu reakciju države protiv organizovanog kriminala koji teroriše palestinske zajednice u Izraelu.

Aida Touma‑Suleiman, poslanica levo‑arapskog bloka Hadash‑Ta'al, ukazala je na razmere nasilja i društvene štete. Prema njenim rečima, broj ubijenih i pogođenih porodica otkriva duboku krizu bezbednosti i ekonomskog opstanka u tim zajednicama.

Uzroci i posledice

Palestinski državljani Izraela čine oko 21% stanovništva države. Mnogi žive u zasebnim naseljima sa dugogodišnjim nedostatkom državnih ulaganja i javnih servisa. Posmatrači, uključujući Hassan Jabareena iz organizacije Adalah, navode da umesto aktivne zaštite država često deluje odsutno, što ostavlja prostor za uspostavljanje paralelnih mreža moći.

Itamar Ben-Gvir is reported to be in charge of a task force investigating the problem [File: Abir Sultan/EPA]

Prema podacima Izraelskog instituta za nacionalno osiguranje, oko 38% palestinskih domaćinstava u Izraelu živi ispod zvanične granice siromaštva, a velike su i stope nezaposlenosti: po izveštajima za 2024. godinu, zaposleno je približno 54% muškaraca i 36% žena među palestinskim građanima. Ograničenja kretanja i ekonomske posledice rata u Gazi 2023. dodatno su pogoršale situaciju.

Touma‑Suleiman i drugi sagovornici ukazuju da takvi uslovi stvaraju plodno tle za organizovani kriminal: bande slične mafijaškim strukturama kontrolišu tržište usluga i graditeljstva, naplaćuju „zaštitu“, trguju drogom i oružjem, pa čak i navodno upravljaju sopstvenim finansijskim tokovima u zajednicama koje su često bez policijske prisutnosti.

Odgovornost države i bezbednosna politika

Kritike idu i na račun bezbednosnih institucija. Neki posmatrači tvrde da su određene porodice i mreže zaštićene zbog veza sa državnim agencijama, dok vlasti, prema izveštajima medija i civilnog društva, ostaju nedovoljno efikasne u razbijanju kriminalnih klanova. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben‑Gvir, čije su stavove i prošlost kritikovali mnogi, razmatran je za ulogu u vođenju radne grupe za suzbijanje nasilja — predlog koji je izazvao dodatne debate.

Al Jazeera je, kako je izvešteno u originalnom tekstu, pokušala da dobije komentar od kancelarije premijera i sigurnosnih službi, ali povratnih informacija nije bilo do objavljivanja teksta.

Život pod pretnjom

„Jedno dete će imati bezbednost. Zaspaće znajući da je bezbedno. Drugo dete neće moći da zaspi zbog zvuka pucnjave…“

Reč je o svakodnevnim strahovima: zabrinute škole, prevozi, apoteke i druge osnovne usluge — sve to pokazuje koliko nasilje prodire u privatni i javni život palestinskih zajednica u Izraelu.

Dok protesti zahtevaju hitnu akciju, društveni i ekonomski uzroci problema ukazuju da će razbijanje mreža organizovanog kriminala zahtevati kombinaciju pravosudnih, policijskih i socijalno‑ekonomskih mera, kao i političku volju koja, prema kritičarima, do sada nedostaje.