Tim predvođen Martinom Odlerom ponovo je analizirao mali bakarni predmet iz groba u Gornjem Egiptu i zaključio da bi on mogao biti najranija poznata luk‑bušilica u regionu. Predmet, dug oko 6,35 cm, pokazuje mehaničke tragove upotrebe i izrađen je od neobične bakarne legure sa arsenom, niklom, olovom i srebrom. Ako se tumačenje potvrdi, to pomera primenu rotacionog bušenja u Egiptu više od dve hiljade godina unazad, ali su potrebna dalja ispitivanja pre nego što se hipoteza konačno prihvati.
Zaboravljeni bakarni alat koji menja istoriju: Najranija luk‑bušilica iz drevnog Egipta?
Ancient Egyptian bow drills previously didn't appear in the archaeological record until the New Kingdom, circa the second millennium BCE.
Pre oko jednog veka, tokom iskopavanja groblja u Gornjem Egiptu datovanog u kasni 4. milenijum pre nove ere, u grobu odraslog muškarca pronađen je mali bakarni predmet dužine oko 2,5 inča (≈6,35 cm). Predmet je decenijama katalogovan kao „malo bakarno šilo“ i čuvan u Muzeju arheologije i antropologije Univerziteta u Kembridžu, dok njegova funkcija nije bila jasna.
Nova analiza i tumačenje
Tim predvođen arheologom Martinom Odlerom (Newcastle University), u članku objavljenom u časopisu Egypt and the Levant, predlaže da pomenuti predmet zapravo predstavlja najraniji poznati primer luk‑bušilice u regionu. Ako je to tačno, upotreba rotacionog bušenja u Egiptu pomerila bi se unazad za više od 2.000 godina.
„Drevni Egipćani su poznati po grandioznim građevinama i blistavom nakitu, ali iza tih dostignuća stajale su i svakodnevne tehnologije koje retko ostaju u arheološkom zapisu. Bušilica je jedan od takvih ključnih alata,“ rekao je Odler u pratećem saopštenju.
Dokazi koji podržavaju interpretaciju
Autori navode nekoliko linija dokaza: ostaci kožnog remena koji bi mogao biti deo lukovog gajača (bowstring), mikroskopски tragovi habanja—zaobljene ivice, blaga krivinа na radnom kraju i sitne ogrebotine—koji su konzistentni sa rotacionim korишćenjem. Rendgenska fluorescencija (XRF) pokazala je da je predmet izrađen od neobične bakarne legure koja sadrži arsen i nikl, uz značajnije količine olova i srebra.
An original photograph of the artifact published in 1927 and the actual artifact. Credit: Guy Brunton / Martin Odler
Kako objašnjava arheometalurg Jiří Kmošek, takva kombinacija elemenata mogla bi rezultirati tvrđim i vizuelno drugačijim metalom u odnosu na čisti bakar. To može ukazivati na namerno legiranje ili na specifične izvore ruda i metode obrade, a potencijalno i na veze sa širim istočnim mediteranskim mrežama u 4. milenijumu pre nove ere.
Kontest i kontekst
Pre ove reanalize, dokumentovani prikazi i primeri upotrebe luk‑bušilica u Egiptu uglavnom potiču iz mnogo kasnijih perioda, na primer iz Novog kraljevstva (otprilike 1550–1070. p. n. e.), gde se bušilice vide u grobnoj umetnosti i zanatskim prikazima na Zapadnoj obali Luksora. Predloženo pomeranje datuma unazad za dva milenijuma stoga predstavlja značajnu reviziju tehnološke istorije regiona.
Međutim, autori i drugi stručnjaci ističu da je tumačenje zasnovano na jednom pojedinačnom nalazu i da su potrebna dodatna istraživanja i poređenja s drugim predmetima i arheološkim kontekstima kako bi se ova hipoteza potpuno potvrdila. Moguće su i alternativne interpretacije legure (npr. sekundarna kontaminacija ili lokalne sirovine) koje zahtevaju dalju metaluršku analizu.
Zaključak
Ako se potvrdi, otkriće bi ponovo napisalo razumevanje rane tehnološke veštine u Egiptu i rasprostranjenosti rotacionih alata u pretkraljevskim periodima. U međuvremenu, predmet ostaje primer koliko i naizgled beznačajni nalazi u muzejskim kolekcijama mogu promeniti istorijske narative kada se primene savremene analitičke metode.
Pomozite nam da budemo bolji.
