Predsednik Lai Ching‑te i ministar odbrane Wellington Koo upozorili su da odlaganje posebnog vojnog budžeta od 40 milijardi dolara može stvoriti "pukotinu" u zajedničkoj odbrani protiv kineskog pritiska. Opozicija KMT traži temeljitu kontrolu troškova i odbija "prazne čekove", što je izazvalo kritike iz SAD. Važan je i američki paket oružja od 11,1 milijardi dolara, dok Peking poručuje da je pitanje Tajvana unutrašnja stvar Kine.
Tajvan Upozorava: Odlaganje $40 Mlrd Vojnog Budžeta Može Stvoriti "Pukotinu" U Zajedničkoj Odbrani Od Kine
FILE PHOTO: Taiwan President Lai Ching-te poses for photo after inspecting reservists operating a Taiwan made Hummer 2 Drone during a training session at Loung Te Industrial Parks Service Center in Yilan, Taiwan December 2, 2025. REUTERS/Ann Wang/File Photo
Taipei — Tajvanski predsednik Lai Ching‑te i ministar odbrane Wellington Koo upozorili su da odlaganje usvajanja posebnog vojnog budžeta od 40 milijardi dolara preti da stvori "pukotinu" u zajedničkoj liniji odbrane protiv sve većeg vojnog pritiska Kine.
Lai je ranije predložio taj paket kao snažan odgovor na rastuće pretnje iz Pekinga, koje smatra ostrvo svojom teritorijom. Međutim, opoziciona stranka Kuomintang (KMT) je odbila da odmah razmatra predlog i umesto toga iznela sopstvene, znatno manje troškovne opcije koje pokrivaju samo deo planiranih kupovina oružja iz SAD.
KMT je poručio da podržava jačanje odbrane, ali da neće potpisivati "prazne čekove" i da ima pravo da temeljno pregleda zakonski okvir, dok opozicija krivi Laijevu administraciju za zastoje.
Govoreći pred novinarima u predsedničkoj palati, Lai je naglasio spremnost vlade da jasno i detaljno objasni planove, ali je pozvao na jedinstvo u pitanjima nacionalne bezbednosti.
"Nacionalna odbrana, toliko povezana sa bezbednošću, suverenitetom i našim opstankom, treba da bude oblast u kojoj se ujedinjujemo i pokazujemo zajednički spoljnopolitički front," rekao je Lai.
Na istoj konferenciji prisustvovali su i načelnici vojske, mornarice i vazduhoplovstva. Ministar Koo je rekao da su vlasti imale intenzivne konsultacije sa Sjedinjenim Državama o vrsti odbrambenog naoružanja koje je Tajvanu potrebno.
"U Indo-Pacifiku, naročito među državama duž prve ostrvske linije, Tajvan ima jedinstveno kritičnu, gotovo sudbinsku ulogu," rekao je Koo, misleći na pojas koji se proteže od Japana preko Tajvana do Filipina. "Ne želimo da Tajvan postane pukotina u kolektivnoj odvraćanju snaga u regionu."
Sjedinjene Države su zvanično podržale plan od 40 milijardi dolara. U decembru je administracija Donalda Trumpa odobrila paket oružja vredan 11,1 milijardi dolara, što je najveći pojedinačni američki paket za Tajvan do sada, i dodatno je pojačalo tenzije sa Pekingom.
Iz kineske administracije, portparolka Kineskog ureda za pitanja Tajvana Zhu Fenglian izjavila je u Pekingu da je rešenje „pitanja Tajvana“ unutrašnja stvar Kine i pozvala SAD da prestanu sa mešanjem u njene unutrašnje poslove.
Lai je podvukao da Tajvan ne jača odbranu radi agresije, već radi očuvanja svog načina života i sigurnosti građana. Američki zakonodavci su pritiskali tajvanski parlament da usvoji predlog, a neki su kritikovali opoziciju zbog navodne saradnje sa Pekingom.
Pozadina i implikacije
Debata oko budžeta ilustruje širi geopolitički sukob između SAD i Kine oko Tajvana: dok Vašington vidi ostrvo kao ključnog partnera u regionalnoj sigurnosti, Peking ga smatra delom svoje teritorije. Za Tajvan je brzo usvajanje budžeta pitanje neposredne bezbednosti, ali i međunarodnog položaja.
Šta dalje: Ako se dogovor u parlamentu ne postigne, zvaničnici upozoravaju na rizik smanjenja kapaciteta za odbranu i mogućeg narušavanja kolektivne odvraćajuće strategije u Indo-Pacifiku.
Pomozite nam da budemo bolji.
