Tim naučnika predvođen Giles Palmerom upozorava da je reproduktivno i seksualno zdravlje u svemiru zapostavljeno uprkos rastućem broju komercijalnih letova. Kosmičko zračenje i mikrogravitacija predstavljaju realne pretnje razvoju reproduktivnih ćelija, dok su podaci o dugotrajnim efektima na ljude ograničeni. Autori zahtevaju međunarodnu saradnju, etičke smernice i industrijske standarde kako bi se zaštitili profesionalni i privatni astronauti.
Naučnici Upozoravaju: Reproduktivno Zdravlje U Svemiru Je Zapostavljeno — Hitno Su Potrebna Pravila I Istraživanja
Scientists Say It's Time to Learn More About Sexual Health in Space
Ljudi provode više vremena u svemiru nego ikad ranije — i nose sa sobom sopstvene reproduktivne sisteme. Međutim, naučnici upozoravaju da je seksualno i reproduktivno zdravlje u svemiru „politička slepa tačka” koja zahteva hitnu pažnju.
U pregledu literature koji je vodio embriolog sa Univerziteta u Lidsu, Giles Palmer, tim od devet istraživača ocenio je da je dostupno znanje o efektima dugotrajnih svemirskih letova na ljudsku reprodukciju izuzetno ograničeno, uprkos ubrzanom rastu komercijalnih i učestalih misija.
Zašto je to važno?
Kosmičko zračenje i mikrogravitacija menjaju fiziološke uslove kojima su ljudski organizmi prilagođeni na Zemlji. Kosmičke čestice mogu oštetiti DNK: ako dođe do promena u jajnoj ćeliji ili spermatozoidu koji učestvuje u stvaranju embriona, posledice mogu biti ozbiljne.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Studije na životinjama pokazuju da kratkotrajna izloženost zračenju može poremetiti menstrualne cikluse i povećati rizik od raka. Međutim, podaci iz studija na ljudima su fragmentarni i nedovoljni za pouzdane zaključke o efektima dugih ili ponovljenih misija.
Šta dosadašnje studije pokazuju?
Autori ističu da je posebno malo pouzdanih podataka o uticaju ponovljene izloženosti zračenju na mušku plodnost. Jedna studija navodi da doze iznad otprilike 250 mGy mogu poremetiti formiranje spermatozoida, mada je moguće da je taj efekat delimično reverzibilan. Drugi radovi ukazuju da produžene misije mogu uticati na neuroendokrini sistem koji reguliše reproduktivne hormone.
Regulative i etika
Svetske svemirske agencije, kao što je NASA, imaju stroga pravila: na primer, ograničenja izloženosti zračenju za astronaute u niskoj Zemljinoj orbiti su postavljena na oko 50 mSv godišnje, uz niže granice za žene zbog većeg rizika od raka dojke i jajnika. Međutim, pravni stručnjaci upozoravaju da ovakvi diferencirani limiti mogu stvoriti percepciju rodne diskriminacije.
Spaceflight launches have exponentially increased in the past two decades. This includes uncrewed missions. (Wikipedia)
Autori pregleda posebno su zabrinuti zbog odsustva industrijskih standarda za komercijalne letove: da li kompanije treba da prate trudnoću zaposlenih i putnika? Da li obrasci informisanog pristanka treba da obavezno sadrže procene promenjenih dugoročnih rizika za plodnost i fetus?
„Kako se ljudsko prisustvo u svemiru širi, reproduktivno zdravlje više ne može ostati politička slepa tačka,” kaže Fathi Karouia, naučnik iz NASA i jedan od koautora studije.
Autori pozivaju na međunarodnu saradnju, dodatna istraživanja i razvoj etičkih smernica i industrijskih standarda koji bi zaštitili kako profesionalne, tako i privatne astronaute — naročito u eri brzog rasta komercijalnih svemirskih letova.
Studija je objavljena u časopisu Reproductive Biomedicine Online.
Pomozite nam da budemo bolji.
