Scott Bessent, sekretar Ministarstva finansija SAD, izjavio je da su SAD namerno stvorile manjak dolara u Iranu što je dovelo do pada riala i talasa protesta. Sankcije su ciljale izvoz nafte i pristup međunarodnim bankama, što je izazvalo nestašicu deviza, snažan rast inflacije i skok cena hrane. Stručnjaci upozoravaju na teške humanitarne posledice i rizik da takva politika naruši diplomatski položaj SAD.
SAD Priznale: Namerno Stvorili Manjak Dolara u Iranu — Kako Je To Pogođeno Društvo?
People walk next to an anti-US mural on a street as protests erupt over the collapse of the currency’s value in Tehran, Iran, January 2, 2026 [Majid Asgaripour/West Asia News Agency (WANA) via Reuters]
Sekretar Ministarstva finansija SAD Scott Bessent izjavio je da je Vašington namerno stvorio manjak američkog dolara u Iranu kako bi doveo do pada vrednosti riala i podstakao masovne antivladine proteste. Tvrdnje su iznete tokom nedavnih javnih nastupa i prenete u izveštajima međunarodnih medija.
Šta znači "manjak dolara"?
Manjak dolara nastaje kada država nema dovoljno američke valute potrebne za međunarodne transakcije — plaćanje uvoza, servisiranje duga i kupovinu ključnih inputa. Pošto je dolar dominantan u globalnoj trgovini (posebno za energente, mašine i finansijske obaveze), njegov nedostatak lako dovodi do slabljenja lokalne valute, rasta cena uvezenih proizvoda i ubrzane inflacije.
Kako je, prema izjavi, došlo do manjka dolara u Iranu
- SAD su, kako je objašnjeno, ciljale dve glavne tačke priliva deviza: izvoz nafte i pristup međunarodnom bankarskom sistemu.
- Primena sekundarnih sankcija i pritisak na međunarodne banke i kompanije otežali su slanje dolara u Iran i zamrznuli postojeće rezerve.
- Zbog zavisnosti Irana od prihoda od nafte, zahtevi za izvozom i finansijskom interakcijom značajno su smanjili priliv deviza, kažu ekonomisti.
Šta je rekao Scott Bessent
„Ono što smo mi u Ministarstvu finansija uradili jeste da smo stvorili manjak dolara u zemlji“, rekao je Bessent, navodeći da je strategija kulminirala u decembru kada je jedna od većih iranskih banaka propala. „Iranska valuta je ušla u slobodan pad, inflacija je eksplodirala, i zato smo videli ljude na ulicama.“
Ekonomske i humanitarne posledice
Prema izveštajima, u januaru je kurs iranskog riala iznosio oko 1,5 miliona prema dolaru — oštar pad u odnosu na približno 700.000 godinu dana ranije (januar 2025) i oko 900.000 sredinom 2025. To je uzrokovalo snažan rast cena: cene hrane su bile u proseku oko 72% više u odnosu na prethodnu godinu.
US Treasury Secretary Scott Bessent attends the 56th annual World Economic Forum (WEF) meeting in Davos, Switzerland, on January 20, 2026 [Denis Balibouse/Reuters]
Pad valute i blokada finansijskih kanala dovele su do "import compression" efekta — smanjenja uvoza ključnih komponenti, mašina i lekova, što dodatno ugrožava domaću proizvodnju i zdravstvene tokove.
Procene o žrtvama i reakcija vlasti
Protesti koji su počeli 28. decembra 2025. u Teheranu proširili su se širom zemlje. Prema različitim izvorima, u talasu represije poginulo je više hiljada demonstranata; neki izveštaji navode više od 6.800 poginulih, među kojima je najmanje 150 dece. Vlada je reagovala presecanjem protesta upotrebom sile.
Stručne ocene i politički kontekst
Ekonomista Mohammad Reza Farzanegan ocenjuje da je kombinacija spoljnih sankcija i unutrašnjih slabosti — dugoročne pogrešne politike, korupcije i zavisnosti od nafte — dovela do velike ranjivosti iranske ekonomije. On upozorava da ovakav pristup „stavlja komercijalni rizik iznad humanitarnih potreba" i da kompanijama otežava i trgovinu lekovima.
Iranian scholars stand in the Islamic seminary that was burned during Iran’s protests, in Tehran, Iran, January 21, 2026 [Majid Asgaripour/West Asia News Agency (WANA) via Reuters]
Bruce Fein, bivši američki zvaničnik, napominje da ekonomske mere same po sebi retko dovedu do promene režima bez vojne intervencije, ali priznaje da sankcije mogu ozbiljno osiromašiti stanovništvo.
Diplomatske implikacije
Bessentove izjave dodatno podstiču debatu o granicama „ekonomske države“ i mogućim posledicama po međunarodni ugled SAD. Kritičari ističu da ciljano rušenje bankarskog pristupa može ograničiti i humanitarne kanale za hranu i lekove, što dodatno otežava situaciju za civile.
Zaključak
Priznanje američkog finansijskog zvaničnika da je postojao namerni napor da se stvori manjak dolara osvetljava kako sankcije mogu imati direktan uticaj na život običnih ljudi — kroz pad valute, rast cena i ograničen pristup osnovnim dobrima. Istovremeno, analiza stručnjaka ukazuje da su posledice kombinacija spoljnih pritisaka i unutrašnjih slabosti, a da ekonomski pritisak sam po sebi retko dovodi do brzih političkih promena.
Izvori: izjave Scott Bessenta, analize ekonomista Mohammad Reza Farzanegana i izveštaji međunarodnih medija.
Pomozite nam da budemo bolji.
