USGS beleži podizanje tla dugačko oko 19 milja u blizini Norris Geyser Basina u Yellowstonu, sa podizanjem od približno 1 inč (~2,5 cm) na severnom rubu kaldere. Direktor USGS Yellowstone Volcano Observatory Michael Poland kaže da ovo ne znači neposrednu erupciju; verovatni uzrok je magmatska ili hidrotermalna aktivnost na dubini od oko 10 milja. Povezano istraživanje pokazuje da su mikrobi u bušotini od 330 stopa porasli oko 6,5 puta tokom zemljotresa, što ima implikacije za astrobiologiju.
Da Li Se Supervulkan U Yellowstoneu Sprema Za Erupciju? Šta Znače Nedavno Zabeleženo Podizanje Tla
Lead image: Public Domain(Nautilus)
U Nacionalnom parku Yellowstone zabeleženo je podizanje tla dugačko oko 19 milja u blizini bazena gejzira Norris — oblast se podigla otprilike za jedan inč (~2,5 cm) duž severnog ruba kaldere. Događaj je privukao pažnju naučnika i javnosti, ali stručnjaci poručuju da to ne mora da znači neposrednu katastrofalnu erupciju supervulkana.
Šta se dešava?
USGS (U.S. Geological Survey) i tim Yellowstone Volcano Observatory prate fenomen koji je nazvan Norris Uplift Anomaly. Sličan događaj zabeležen je i između 1996. i 2004. godine; potom je aktivnost opala bez velikih posledica. Trenutni izbočeni deo terena nalazi se iznad izvora koji naučnici procenjuju na približno 10 milja (oko 16 km) dubine.
"To ne znači da će vulkan uskoro eruptirati," rekao je Michael Poland, direktor USGS Yellowstone Volcano Observatory, za Cowboy State Daily. "To je Yellowstone kako radi ono što radi."
Šta je verovatni uzrok?
Poland i drugi geofizičari smatraju da je najverovatniji uzrok magmatska ili hidrotermalna aktivnost duboko ispod površine — pomeranje magme, promena pritiska ili cirkulacija toplote i fluida u stijenama. Iako taloženje ili blago podizanje površine može izgledati dramatično, u ovoj oblasti je seizmička i vulkanska aktivnost uobičajena i sama po sebi nije indikator neposredne supererupcije.
Naučna perspektiva i istraživanja
Važno je posmatrati kontekst: prethodni slični događaji nisu doveli do erupcija, i naučnici kombinuju satelitske podatke, merenja terena, seizmologiju i hemijske analize kako bi razumeli šta se dešava ispod površine. Poland ističe da izvor naleta energije leži duboko — oko 10 milja — tako da postoji veliki sloj stena između izvora i površine koji ublažava neposredan rizik.
Paralelno s ovim zapažanjima, nedavno istraživanje objavljeno u PNAS Nexus proučavalo je kako manji zemljotresi utiču na mikrobiološki život u podzemnim bušotinama. Tim sa Montana State University 2021. pratio je bakterije u bušotini dubokoj oko 330 stopa (~100 m) i zabeležio da je mikrobna aktivnost porasla oko 6,5 puta tokom niza potresa, pre nego što se vratila na uobičajeni nivo. Ovaj nalaz ima zanimljive implikacije za razumevanje hranljivih lanaca u ekstremnim podzemnim uslovima i potragu za životom na drugim planetama.
Zaključak
Trenutno podizanje tla u blizini Norris Geyser Basina je naučno interesantno i zahteva dalja praćenja, ali prema dostupnim informacijama i izjavama stručnjaka nije znak neposredne supererupcije. Ipak, događaji poput ovog služe kao podsetnik koliko je Yellowstone aktivan i koliko je važno kontinuirano praćenje.
Izvor: USGS, Yellowstone Volcano Observatory, PNAS Nexus; originalno objavljeno u Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
