Inicijativa Društva za srpski jezik traži natpredmetni status za srpski jezik već četiri godine, uz peticiju podržanu sa preko 3.000 potpisa. Predlog podrazumeva povećanje broja časova u višim razredima osnovne i dodatni čas u srednjim školama, kao i prioritet za takmičenja iz jezika. Stručnjaci upozoravaju da manjak nastavnika i nizak društveni status profesije dodatno ugrožavaju sprovođenje reforme.
Čuvanje nacionalnog identiteta: Može li srpski jezik dobiti natpredmetni status posle četiri godine ćutnje Ministarstva?
© TANJUG/ SINIŠA KOPUNOVIĆ
Prošlo je četiri godine otkako je Društvo za srpski jezik uputilo Ministarstvu prosvete inicijativu za dodelu natpredmetnog statusa srpskom jeziku u osnovnim i srednjim školama, ali nadležni do danas nisu dali konkretnu povratnu informaciju. Kao podrška inicijativi prikupljena je peticija sa više od 3.000 potpisa profesora i nastavnika.
Šta predlažu inicijatori
Društvo za srpski jezik predlaže povećanje broja časova: u 6., 7. i 8. razredu sa četiri na pet časova nedeljno, i uvođenje najmanje jednog dodatnog časa nedeljno u srednjim školama. Predlog predviđa i da takmičenja iz srpskog jezika dobiju poseban institucionalni status i prioritet pri organizaciji i finansiranju.
Reakcije i stavovi stručnjaka
„Inicijativa povremeno privuče pažnju javnosti i medija, ali jedina konstanta je odsustvo praktične reakcije Ministarstva prosvete. Ministarstvo deklarativno ističe značaj jezika, a kada treba konkretno delovati, posao se prepušta institucijama i zaglavi u birokratiji“, rekao je prof. Slavko Petaković, predsednik Društva za srpski jezik i književnost, za RT Balkan.
Trenutno stanje časova
U osnovnim školama učenici, zavisno od razreda, imaju četiri do pet časova srpskog jezika nedeljno. U srednjim školama broj časova varira od dva do pet: umetničke škole imaju najčešće dva časa, stručne škole tri časa, dok su gimnazije na četiri do pet časova.
Upoređivanje sa inostranstvom
U poređenju sa drugim zemljama, učenici u Srbiji imaju među najmanje časova posvećenih maternjem jeziku u Evropi. Mlađi osnovci u Francuskoj imaju oko 12 časova nedeljno, dok u Nemačkoj, Japanu i Švedskoj to iznosi oko devet časova. U Rusiji, gde maternji jezik ima natpredmetni status, učenici imaju devet časova nedeljno plus čas književnosti.
Problemi sa nastavnim kadrom
Prema anketi Društva za srpski jezik, oko 60% anketiranih nastavnika izjavilo je da bi bilo spremno da napusti prosvetu za istu ili veću platu. Pad interesa za nastavničke studije, posebno za predmete kao što su srpski i fizika, dodatno ugrožava perspektivu popune kadrova. Petaković ističe da problem nisu samo plate, već i društveni status i osećaj sigurnosti i vrednovanja nastavnika.
Alternativni koraci i preporuke
Da bi inicijativa napredovala, potrebne su konkretne mere: zvanična procena nadležnih zavoda, pilot-projekti u odabranim školama, javna rasprava sa nastavnicima i roditeljima, kao i strateški plan za privlačenje mladih nastavnika (bolji status, podrška i profesionalni razvoj).
Zaključak
Predlog za natpredmetni status srpskog jezika otvara pitanja očuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta, ali i sistemskih izazova u obrazovanju: broja časova, institucionalne podrške i kadrovskih kapaciteta. Bez jasne reakcije Ministarstva i operativnih rešenja, inicijativa ostaje u senci administrativnih procedura, dok se tempo promena sve više udaljava od stvarnih potreba nastave i učenika.
Pomozite nam da budemo bolji.
