Stotine roditelja deportovano bez saznanja gde su im deca — izveštaji WRC i PHR

Izveštaji Women’s Refugee Commission (WRC) i Physicians for Human Rights (PHR) ukazuju na alarmantan trend: stotine roditelja deportovanih iz Sjedinjenih Država u Honduras sleću na aerodrom La Lima bez ikakvog saznanja gde su ili ko brine o njihovoj deci. Mnoge porodice ostaju razdvojene zato što su roditelji brzo pritvarani i izbačeni iz zemlje u roku od nekoliko dana, često bez mogućnosti da obaveste članove porodice ili dobiju pomoć.

Šta se dogodilo?

Tokom terenskih poseta i intervjua na aerodromu, predstavnici WRC i PHR dokumentovali su desetine slučajeva u kojima su roditelji sleteli u Honduras a da nisu znali gde su im deca. Svakog dana u poslednjih godinu dana najmanje 300 ljudi slijeće na La Lima, a najniže procene ukazuju na više od 54.000 deportovanih od jula. Mnogi su pritvoreni tokom rutin­skih saobraćajnih kontrola, ispred škola ili na putu do posla, a zatim uklonjeni iz SAD za nekoliko dana.

People stand by a U.S. Air Force plane as Honduran migrants land near La Lima, Honduras, on Jan. 31, 2025.Yoseph Amaya / Reuters

Politički okvir i procedure

Ranije smernice poznate kao parental interest directives imale su za cilj da ograniče razdvajanje porodica. Ipak, u julu je uvedena slabija direktiva koja zahteva samo dve obaveze — da se pritvorene osobe pitaju da li su roditelji i da im se ponudi mogućnost da budu deportovani sa decom. Prema zagovornicima, ta pravila se često ni ne primenjuju u praksi.

Iskustva iz prve ruke

“Žene su plakale i govorile da ih niko nije ni pitao da li imaju decu. Nismo očekivali ovoliko slučajeva prisilnog razdvajanja,”

rekao je Michele Heisler iz PHR, koji je sa timom posetio Honduras. Jedna majka je morala da ostavi šestomesečnu bebu kod sestre pre leta; kad je stigla u Honduras, i sestra je bila pritvorena. Druga žena ostavljena je bez dvoipogodišnje ćerke nakon mesec dana pritvora; treća je bila zadržana dok je ostavljala sina sa invaliditetom u školu i nikada joj nije ponuđeno da ga povede.

Protesters participate in a 2018 rally organized by Families Belong Together, speaking out against the first Trump administration's policies separating immigrant families.Michael Candelori/Pacific Press/LightRocket via Getty Images

Posledice i izazovi za ponovno ujedinjenje

Nedostatak centralizovanih podataka otežava praćenje gde deca završavaju posle deportacija. NOTUS je otkrio da je više od 30 dece u sedam saveznih država završilo u hraniteljskim porodicama nakon deportacija roditelja, a DHS je izvestio da je najmanje 2.700 dece bila razdvojena u periodu 2018–2019, od kojih više od 1.300 još nije ponovo ujedinjeno.

Honduras nema kapacitete da sistematski olakša ponovna ujedinjenja, a američke službe često nemaju resurse za složene međunarodne slučajeve. Pravna i logistička ograničenja, kao i brzina pritvaranja i deportacija (često u roku od četiri ili pet dana), dodatno otežavaju mogućnosti da roditelji obaveste nadležne ili organizuju staranje o deci.

Uticaj na decu

Eksperti upozoravaju na ozbiljne psihološke posledice: povećan broj dece pritvoren je u ICE centrima, a mnogi borave daleko duže od zakonskog limita. Michele Heisler ističe da će posledice traumatskih odvajanja ostaviti dugotrajan trag na generaciji dece.

Zaključak

Dok zvaničnici tvrde da se roditeljima daje izbor i mogućnost da decu predlože za putovanje, terenska istraga WRC i PHR ukazuje na sistemske propuste u sprovođenju pravila i ozbiljne prepreke za ponovno ujedinjenje porodica. Potrebno je bolјe praćenje slučajeva, jasnija koordinacija između agencija i veći resursi za podršku porodicama i deci pogođenim deportacijama.