Nova japanska studija pokazuje da flavanoli iz tamne čokolade, crnog vina, čaja i bobičastog voća mogu putem gorkog ukusa stimulisati senzorne puteve koji brzo aktiviraju moždane centre povezane sa pažnjom i stresom. Eksperimenti na miševima su zabeležili veću spontanost i bolje rezultate na testovima pamćenja nakon jedne doze. Ipak, istraživanje je rađeno na životinjama — potrebne su veće studije na ljudima pre nego što se mogu dati konkretne preporuke.
Gorki Ukusi Koji „Pokreću“ Mozak: Studija Pokazuje Da Flavanoli Daju Efekat Sličan Vežbanju
Flavanols found in cocoa, red wine and berries may stimulate sensory nerves that enhance focus and alertness.(iStock)
Suvo, adstringentno osećanje koje dobijate posle tamne čokolade, crnog vina, čaja ili bobičastog voća možda ne služi samo ukusu — nova japanska studija sugeriše da flavanoli iz ovih namirnica mogu brzo aktivirati moždane centre povezane sa pažnjom, pobuđenošću i regulacijom stresa.
Istraživači predlažu da razlog nije (samo) apsorpcija ovih molekula u krvotok, već senzorna stimulacija: gorak ukus flavanola može pokrenuti neuralne puteve koji prenose signal u centralni nervni sistem. Tim pod vođstvom profesorke Naomi Osakabe sa Shibaura Institute of Technology izvestio je da je već vrlo mala doza flavanola izazvala merljive promene u ponašanju i moždanoj aktivnosti.
Berries are a natural source of flavanols, plant compounds being studied for potential cognitive and cardiovascular benefits.
„Ključni nalaz ovog eksperimenta je da je prvi put pokazano kako stimulacija unosom flavanola — verovatno njihov gorki ukus — biva preneta u centralni nervni sistem, pokrećući stresni odgovor koji poboljšava kratkoročno pamćenje i ima povoljne efekte na krvotok,“ rekla je profesorka Osakabe.
U eksperimentima na miševima, jedna doza flavanola povećala je spontanost i poboljšala rezultate na testovima pamćenja. Istraživači su zabeležili brzu aktivaciju moždanih regija odgovornih za pažnju i arouzal, što podseća na privremenu aktivaciju simpatičkog nervnog sistema — sličnu onoj tokom blage fizičke aktivnosti.
Ovaj pristup nazivaju senzorna ishrana (sensory nutrition): ideja da ukus i fizička osećanja hrane direktno regulišu biološke funkcije. To otvara mogućnost razvoja novih namirnica koje ciljano kombinuju prijatan ukus i povoljne fiziološke efekte.
The brain’s response to flavanols resembles the temporary "fight-or-flight" activation seen during mild exercise.
„Iako je jasno da zdrava hrana doprinosi održavanju i unapređenju homeostaze, mehanizmi ostaju velikim delom nejasni. Značajno je što je ova studija identifikovala potencijal ukusa sastavnih komponenti da reguliše biološke funkcije,“ dodala je Osakabe.
Važno je naglasiti ograničenja: istraživanje je rađeno na životinjama, a hrana je kompleksna mešavina komponenti koje mogu međusobno delovati. Potrebne su veće i ciljane studije na ljudima da bi se potvrdilo da li slični efekti postoje kod ljudi i u kojim količinama su bezbedni.
Neurolog Dr. Johnson Moon upozorava da pre nego što se preporuče namirnice poput tamne čokolade kao „moždani pojačivač“, treba uzeti u obzir kalorijski, šećerni i masni sadržaj koji može poništiti potencijalne benefite. Osakabe i dalje preporučuje uravnoteženu, biljnu ishranu i oprez pri konzumaciji alkohola.
Experts say more research is needed before flavanol-rich foods can be recommended specifically for cognitive benefits.
Zaključak: Rezultati su zanimljivi i otvaraju novi ugao na to kako percepcija ukusa može direktno uticati na mozak i srce, ali zasad nisu dovoljni da se menjaju prehrambene preporuke. Potrebne su ljudske studije koje će razjasniti efekte, doze i bezbednost.
Izvor: Current Research in Food Science; izveštaj Fox News Digital
Pomozite nam da budemo bolji.
