U Havani su električni tricikli postali osnovna opcija za prevoz nakon što je nestašica goriva dodatno pogoršana smanjenim dotokom iz Venecuele i sankcijama. Vožnja e-triciklom košta oko trećine taksija, ali je punjenje baterija otežano čestim prekidima struje do 12 sati dnevno. Nedostatak javnog prevoza primorava neke ljude da napuste posao, dok rikše i bicikli dobijaju novu ulogu u lokalnoj mobilnosti.
U Havani E-tricikli Vladaju Ulicama: Zelena Alternativa Nastala Iz Nužde
People line up to board an electric tricycle on a street in Havana (YAMIL LAGE)(YAMIL LAGE/AFP/AFP)
Na ulicama Havane odvija se tihi prelazak na električna tricikla — ne zbog državnog plana, već iz proste potrebe. Suočena sa produbljenom nestašicom goriva i usporenim dotokom iz Venecuele, Kuba je vidno promenila način prevoza za mnoge građane.
Kako bi se uštedela ograničena goriva i prilagodila smanjenju javnog prevoza, broj taksija na ulicama se smanjio, a mnogi vozači su prešli na e-tricikle i električne rikše. Eduardo Romano, otac dvoje dece, kaže da su morali da pribegnu ovom rešenju zbog problema sa benzinom i naftom.
Ekonomija i praktičnost
Vožnja e-triciklom košta oko trećine prosečne taksi-ture, pa su ovi šest- i osamosedni tricikli postali cenovno pristupačna opcija za mnoge. Istovremeno, gorivo na crnom tržištu dostizao je cenu od približno 5 dolara po litru, što je dovelo do trostrukog rasta tarifa taksista i dodatno opteretilo kućne budžete.
„Ljudi su u teškoj situaciji“, rekao je Romano dok je čekao mušterije u parku u centru Havane.
Glavni problem: napajanje
Međutim, e-tricikli imaju svoju ograničenost — baterije se moraju puniti. Prekidi u isporuci električne energije, koji u nekim delovima grada traju i do 12 sati dnevno, znače da vlasnici često čekaju da se vrati struja ili traže da ih priključe kod prijatelja sa agregatom ili solarnim panelima.
Poput električnih trotinetâ, e-tricikli zavise od mreže ili lokalnih alternativnih izvora energije, što ograničava njihovu dostupnost i radni vek tokom dana.
Društveni uticaj
Manjak javnog prevoza utiče na svakodnevni život: neki su primorani da napuste posao jer ne mogu da priušte putovanja do posla. Ignacio Charon, radnik vulkanizerske radnje, primetio je porast mušterija koji žele da im poprave stare bicikle, dok je stomatološkinja Roselia Lopez situaciju opisala kao „katastrofalnu“ za pacijente koji treba da stignu na preglede.
Ariel Estrada, vlasnik tricikla, priznaje da trenutno flota tricikala u Havani ne zadovoljava potrebe stanovništva, ali i dodaje: „Mi nudimo alternativu.“ Pored e-tricikala, tradicionalne rikše dobijaju električne motore kako bi opstale u uslovima krize.
Orlando Palomino, koji pedalira i do 70 kilometara dnevno, kaže da radi "od ponedeljka do ponedeljka" i time zarađuje za život unatoč teškim uslovima.
Zaključak
E-tricikli su postali praktično i ekonomsko rešenje za mnoge Havanere — primer kako se ekološki prihvatljiviji prevoz može širiti, ali pod pritiskom nužde. Dokle god traju problemi sa snabdevanjem gorivom i nestancima struje, njihova uloga će ostati ograničena ali ključna za svakodnevni život u gradu.
Pomozite nam da budemo bolji.
