Strani radnici u Hrvatskoj, naročito dostavljači iz Azije, suočavaju se sa porastom fizičkih napada, pretnji i eksploatacije. Porast dolazaka radnika usled pada domaće radne snage i ulaska u šengenski prostor prate loši uslovi stanovanja i rada, kao i neprijateljsko raspoloženje javnosti. Stručnjaci pozivaju na bolju zaštitu, pravnu pomoć i kontrolu posrednika kako bi se smanjila ranjivost zaposlenih.
„Čista ucena“ i nasilje nad stranim radnicima u Hrvatskoj: dostavljači iz Azije izloženi napadima i eksploataciji
Vulnerable: a foreign delivery rider at work in downtown Zagreb (MARKO PERKOV)(MARKO PERKOV/AFP/AFP)
Kada je prošle godine DD napustio dom u Indiji i došao u Hrvatsku da radi kao dostavljač, očekivao je naporne smene i nisku zaradu — nije očekivao da će ga pljuvati i pokušavati opljačkati na ulici. Dva puta je bio napadnut dok je obavljao posao, a slične priče šire se među hiljadama stranih radnika koji su poslednjih godina stigli u zemlju.
Udarci, pretnje i provale
U WhatsApp grupama dostavljača pojavljuju se ispovesti o gotovo nedeljnim napadima: pljuvanje, pokušaji otmice torbi, preteći napadi, pa i teže telesne povrede poput slomljenih čeljusti i naprslih rebara. Zvanična krivična statistika ne razlaže žrtve po nacionalnosti, ali policijski i diplomatski izvori beleže oštar porast krivičnih dela prijavljenih protiv nepalskih državljana 2024. — stopa rasta koja premašuje i povećanje same zajednice u Hrvatskoj. Sličan trend beleže i indijski, filipinski i bangladeški radnici.
Loši uslovi rada i stanovanja
Većina radnika dolazi preko privatnih agencija ili direktno preko poslodavaca koji često pružaju ograničenu ili nikakvu pomoć pri integraciji. Sindikati i radnici prijavljuju prenatrpan i nebezbedan smeštaj po visokim cenama: jedan dostavljač opisao je sobu deljenu sa pet drugih muškaraca za koju je plaćao 270 evra mesečno. Kršenje proizvoljnih kućnih pravila dovodilo je i do „kazni“ koje naplaćuju iznajmljivači-poslodavci.
„To je čista ucena. Vi ste kao njihovi robovi,“ rekao je Hasan, dostavljač iz Indije.
Mnogi radnici takođe navode da rade po 12 sati dnevno, sedam dana u nedelji, bez adekvatne zaštite ili pomoći kada se suoče s nasiljem na terenu.
Javni sentiment i politička polarizacija
Kako broj stranih radnika raste (posebno od kada je Hrvatska 2023. ušla u šengenski prostor), javno raspoloženje postaje sve oštrije. Istraživanje Instituta za istraživanje migracija (IMR) pokazalo je da je više od 60% građana nezadovoljno prisustvom stranih radnika, rast sa 46% u prethodnoj godini. Među najčešćim brigama su strahovi od porasta kriminala, uticaj na plate, gubitak poslova i kulturne razlike.
Sociolog Ivan Balabanić upozorava da strahovi od ugroženosti egzistencije povećavaju spremnost za radikalnije stavove, a desničarski akteri koriste temu za antiimigrantsku retoriku i teorije o „zameni“ populacije. S druge strane, vlada je javno osudila nasilje i najavila poboljšanja zaštite, ali je istovremeno uvela i obavezu polaganja jezičkih testova za dugoročne radnike — potez koji neki tumače kao ograničavajući integraciju.
„Došao sam samo da radim i mirno živim. Ne krademo poslove,“ rekao je DD za AFP.
Šta može pomoći
Eksperti i predstavnici radnika preporučuju konkretne mere: bolju evidenciju i praćenje napada na osnovu etničke/nacionalne pripadnosti, pristup pravnoj pomoći i sindikalnoj zaštiti za radnike, strožiju kontrolu agencija za zapošljavanje i smeštaj, kao i kampanje za uklanjanje predrasuda u društvu. Jasna i transparentna politika zapošljavanja uz lokalnu integraciju (jezička podrška, informisanje o radnim pravima) mogla bi smanjiti ranjivost stranih radnika i napetosti u društvu.
Dok Hrvatska pokušava da popuni prazninu na tržištu rada — izgubila je skoro 400.000 stanovnika u poslednjoj deceniji — pitanje zaštite stranih radnika ostaje ključno za stabilnost i socijalnu koheziju zemlje.
Izveštaj zasnovan na intervjuima i podacima AFP, navodima kompanije Wolt, sindikata i Instituta za istraživanje migracija.
Pomozite nam da budemo bolji.
