Studija u Advances in Atmospheric Sciences pokazuje da su okeani u 2025. dostigli rekordni toplotni sadržaj devetu godinu zaredom, upivši oko 23 zettajoules više energije nego 2024. godine. Okeani apsorbuju preko 90% viška toplote izazvanog ljudskim emisijama, pri čemu se toplota probija do 2.000 m dubine. To povećava isparavanje i vlažnost, što podstiče atmosferske reke i ekstremne padavine, ali može dovesti i do suša u drugim regionima; praćenje temperature okeana i nivoa mora satelitima je ključno za ublažavanje rizika.
Okeani obaraju rekorde zagrevanja u 2025: Šta to znači za vreme, nivo mora i obalne zajednice?
Photo Credit: iStock
Naučnici upozoravaju da su svetski okeani nastavili da se zagrevaju i tokom 2025. godine, postavivši novi rekord u toplotnom sadržaju devetu godinu zaredom. Posledice tog zagrevanja već se osećaju kroz pojačane padavine, suše i rast nivoa mora, sa značajnim implikacijama za poljoprivredu, infrastrukturu i obalne zajednice.
Glavni nalazi studije
U studiji objavljenoj u časopisu Advances in Atmospheric Sciences navodi se da su okeani upili oko 23 zettajoules više energije u 2025. nego u 2024. godini, a da su za devetu godinu zaredom dostigli rekordni toplotni sadržaj. Prema autorima, okeani apsorbuju preko 90% viška toplote nastalog usled ljudskih aktivnosti, pri čemu se toplotna energija akumulira i do dubine od 2.000 metara.
Kako toplota utiče na vreme i more
Toplija površina mora podstiče jače isparavanje i veću vlažnost u atmosferi, što može dovesti do intenzivnijih padavina i formiranja "atmosferskih reka" — usmerenih struja vlage koje izbacuju velike količine kiše na ograničenom području. Istovremeno, regioni udaljeni od ovih zona mogu biti izloženi većem riziku od suša i šumskih požara zbog promenjene cirkulacije i smanjene vlažnosti.
"Ovo nije pasivan proces," napisao je Kevin Trenberth iz National Center for Atmospheric Research. "Toplota koja ulazi u okean podiže temperaturu morske površine, menja razmenu toplote i vlage sa atmosferom i utiče na vremenske sisteme."
Nivo mora i klimatski događaji
Jedna od direktnih posledica dugotrajnog zagrevanja okeana je termalna ekspanzija vode — kako se voda zagreva, ona se širi i podiže nivo mora. Tokom jakih događaja kao što je El Niño, kumulativna kombinacija uvećanog volumena i promena u cirkulaciji može dodatno povećati nivo mora i intenzivirati olujne talase, što predstavlja opasnost za obalne gradove i infrastrukturu.
Zašto je praćenje ključno
Trenberth i kolege ističu da je praćenje toplotnog sadržaja okeana u kombinaciji sa satelitskim merenjima nivoa mora (altimetrija) neophodno za tačnije kratkoročne prognoze i dugoročno planiranje ublažavanja rizika. Bolje praćenje pomaže u ranom upozoravanju na poplave, planiranju zaštite obala i prilagođavanju sektora poput ribarstva i poljoprivrede.
Politike i prilagođavanje
Mnoge zemlje koriste međunarodne sporazume i mere za smanjenje emisija stakleničkih gasova — uključujući ciljeve po modelu Pariškog sporazuma — i ubrzavaju prelazak na obnovljive izvore energije (vetar, solar). Međutim, autorima studije je jasno da će, zbog već ugrađenog zagrevanja okeana, biti neophodna i ulaganja u prilagođavanje: zaštitu obala, upravljanje rizikom od poplava i otporniju infrastrukturu.
Šta možete očekivati: češće i intenzivnije ekstremske padavine na nekim lokacijama, povećan rizik od suša i požara u drugim regionima, dugoročno podizanje nivoa mora i pritisak na obalne zajednice i privredu.
Pomozite nam da budemo bolji.
