Zoran Milivojević upozorava da bi vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine predstavljao najopasniji bezbednosni scenario za Srbiju, posebno zato što Nemačka i Velika Britanija zasad ne protestuju protiv takvog saveza. Srbija pojačava diplomatske aktivnosti kako bi zaštitila svoje interese, dok međunarodni mehanizmi na Kosovu i Metohiji treba da obezbede mir. Poseta Ilhama Alijeva potvrđuje bliske veze sa Azerbejdžanom, a Srbija ostaje posvećena putu ka Evropskoj uniji.
Milivojević Upozorava: Vojni Savez Zagreba, Tirane i Prištine Najopasniji Scenarij Za Srbiju
© Министарство одбране Албаније / MM
Bivši diplomata Zoran Milivojević upozorava da bi mogućni vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine predstavljao najopasniji bezbednosni scenario za Srbiju, posebno imajući u vidu da Nemačka i Velika Britanija zasad ne izražavaju prigovor takvom savezničkom povezivanju.
Za RTS je rekao da je činjenica da neke zapadne sile "nemaju ništa protiv" takvog saveza dovoljan signal za Beograd, te da Srbija odgovara pojačanom diplomatskom aktivnošću kako bi jasno ukazala na posledice takvog razvoja događaja za region.
Diplomatski prioriteti
Milivojević ističe da je u vremenu geopolitičkih turbulencija ključno štititi državne interese: "Ne možemo da utičemo na sve geopolitičke tokove, ali možemo da zaštitimo svoje potrebe." Prema njegovim rečima, sve posete i sastanci predsednika Republike u prethodnom i narednom periodu usmereni su ka jačanju državnih interesa i bezbednosti.
Poseta Ilhama Alijeva
Govoreći o poseti predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, Milivojević ocenjuje da ona potvrđuje duboke prijateljske veze između Srbije i Azerbejdžana. Podsetio je da Azerbejdžan ne priznaje samoproklamovanu nezavisnost Kosova i da deli stavove Srbije po pitanju mira i saradnje. Dolazak Alijeva na Dan državnosti Srbije, kao i najava izgradnje zgrade centrale ili druge infrastrukturne saradnje, po njemu ima simboličan i praktičan značaj za dalji razvoj bilateralnih odnosa.
Evrointegracije i međunarodni kontekst
Na temu evropskih integracija, Milivojević potvrđuje da Srbija ostaje opredeljena za put ka EU: "Mesto i uloga Srbije je u Evropskoj uniji." Istakao je da Beograd čini sve što je u njegovoj moći, ali da postoje politički uslovi koji utiču na tempo integracija. Susreti u Minhenu i predstojeće posete, prema njegovim rečima, pokazuju da je i EU zainteresovana da deblokira proces sa Srbijom.
Ocenio je da su evropske zemlje nakon Minhenske konferencije u velikoj meri ostale na svojim pozicijama, dok se iz SAD čuju poruke (pomenut je senator Marco Rubio) o nepromenjivosti američke politike. Po mišljenju Milivojevića, evropski odgovor donekle ostaje orijentisan na dalju militarizaciju i podršku ukrajinskom frontu.
Uloga Kine i bezbednosni rizici
Kaže da su, као "glas razuma", iz Kine skrenuli pažnju na rizike povezane sa povećanom militarizacijom u regionu, uključujući i diskusije o rearmiranju Japana i istorijski kontekst koji to pitanje čini osetljivim. Milivojević izražava zabrinutost što u međunarodnoj debati često nije dominirala mirna komponenta, već elementi koji podstiču dalju konfrontaciju.
Poruke iz Vašingtona
Milivojević je prokomentarisao i posete američkih zvaničnika, uključujući Rubinove posete Slovačkoj i Mađarskoj, kao indikator američkog fokusa na zemlje koje slede transatlantsku politiku. Takođe je ukazao da su i Slovačka i Mađarska, po svojim diplomatskim pristupima, otvorenije za dijalog s Rusijom nego neke druge evropske države.
Zaključak
Po Milivojevićevom mišljenju, pred Srbijom je zadatak da kroz aktivnu diplomatiju, jačanje svojih bezbednosnih i infrastrukturnih kapaciteta i rad sa međunarodnim mehanizmima na Kosovu i Metohiji obezbedi stabilnost i zaštiti svoje interese u uslovima složenih geopolitičkih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
