U regionu Džakarte i okolnih gradova gomilanje otpada i preopterećene deponije stvorile su ozbiljnu krizu koja pogađa oko 42 miliona ljudi i generiše do 14.000 tona otpada dnevno. Nekoliko glavnih deponija, uključujući Bantar Gebang, radi iznad kapaciteta, što povećava rizik od klizišta i zagađenja. Vlada planira zatvaranje pojedinih deponija i izgradnju 34 postrojenja za pretvaranje otpada u energiju, ali stručnjaci upozoravaju da bez razvrstavanja, reciklaže i edukacije problem neće biti rešen.
Džakarta Pred Kolapsom Otpada: Deponije Prenatrpane, Rizik Od Klizišta
Residents of greater Jakarta are grappling with a waste crisis (BAY ISMOYO)(BAY ISMOYO/AFP/AFP)
U velikom području Džakarte i okolnih gradova (Jabodetabek) gomilanje otpada i preopterećene deponije stvorile su ozbiljnu javno‑zdravstvenu i ekološku krizu. Region sa oko 42 miliona stanovnika svakodnevno proizvede do 14.000 tona otpada, što stavlja ogroman pritisak na otprilike osam glavnih deponija koje sada funkcionišu blizu ili iznad kapaciteta.
Gomile smeća i svakodnevni problemi
Na tradicionalnoj pijaci na jugu grada prodavačica Nurhasanah kaže da nakupljeno smeće pored štanda direktno utiče na poslovanje:
„Smrad je užasan, veoma jak. Takođe je ružno za pogledati. Izgleda prljavo.“
U Južnom Tangerangu prolaznici se žale na muhe, neprijatan miris i navode da ljudi bacaju otpad po ulicama jer je najbliža deponija preopterećena. Lokalni podaci pokazuju da grad proizvodi oko 1.100 tona otpada dnevno, dok najbliža deponija prima samo oko 400 tona.
Velike deponije, veliki rizici
Ogromna deponija Bantar Gebang, jedna od najvećih otvorenih deponija na svetu, prostire se na preko 110 hektara i po lokalnim podacima sadrži oko 55 miliona tona otpada. Prenatrpane deponije predstavljaju opasnost od klizišta, kontejnerskih požara i zagađenja vazduha i voda — već su zabeleženi incidenti sa tragičnim posledicama.
Primeri iz poslednjih godina uključuju klizište na deponiji u Cipayungu 2022. kada je oko 30 metara visok nasip otpada srušio most u obližnje selo, kao i katastrofu iz 2005. u Cimahiju na zapadnoj Javi, kada je 143 ljudi poginulo u klizištu izazvanom eksplozijom metana i obilnim padavinama.
Vladini planovi i kritike
Vlada je najavila planove za trajno zatvaranje nekoliko deponija, uključujući one u Južnom Tangerangu i Cipayungu, i planira izgradnju 34 postrojenja za pretvaranje otpada u energiju (waste‑to‑energy) u naredne dve godine, uz ulaganje koje je predsednik Prabowo ocenio kao gotovo 3,5 milijardi dolara.
Međutim, aktivisti i stručnjaci upozoravaju da sama gradnja spalionica neće rešiti suštinski problem: nedostatak razvrstavanja na izvoru, slaba edukacija građana i nedovoljno sprovođenje zakona. Kako navodi Wahyu Eka Styawan iz WALHI, sistem upravljanja otpadom i dalje se bazira na modelu prikupljanje‑transport‑odlaganje, bez prioriteta smanjenja otpada i reciklaže na nivou domaćinstava.
„Ovo je složen problem, mešavina loše svesti, politike i nekonzistentnog sprovođenja upravljanja otpadom“, rekao je Styawan za AFP.
Nur Azizah sa Univerziteta Gadjah Mada dodaje da su neadekvatna edukacija i slabo provođenje propisa delimično krivi za trenutnu situaciju: „Problem leži u obrascu potrošnje, pa ono što treba da popravimo jeste način na koji trošimo.“
Šta je potrebno
Stručnjaci predlažu kombinaciju mera: hitno uvođenje sistema razvrstavanja na izvoru, široke kampanje edukacije javnosti, ulaganje u reciklažne kapacitete, strože poštovanje zakona protiv otvorenog odlaganja i planiranje bezbednih zatvaranja deponija kako bi se smanjili rizici od klizišta i zagađenja. Bez takvih koraka, prelazak na tehnologije za proizvodnju energije iz otpada može samo delimično ublažiti posledice, ali neće sprečiti ponavljanje krize.
Agencija za životnu sredinu Džakarte nije odgovorila na zahteve za komentar, a vlasti najavljuju dalji plan i rokove za realizaciju mera.
Pomozite nam da budemo bolji.
