Deponija Tiltil, oko 60 km od Santjaga, prema UNEP-u emituje približno 100.000 tona metana godišnje i smatra se najvećim ljudskim izvorom metana na svetu. Oko 60% otpada Santjaga u ovom veku završilo je u Tiltilu; grad proizvodi oko 18.000 tona otpada dnevno. Meštani (17.000 ljudi) trpe miris, muve i zdravstvene zabrinutosti, dok stručnjaci ukazuju na problem ekološke nepravde i niz potrebnih mera, poput razdvajanja otpada i bolje reciklaže.
Tiltil: Grad Ispod Deponije Koja Emituje 100.000 Tona Metana Godišnje
About 60 percent of the Chilean capital's rubbish this century -- around 18,000 tons per day -- has ended up in Tiltil (Rodrigo ARANGUA)(Rodrigo ARANGUA/AFP/AFP)
Izdaleka deponija Tiltil, udaljena oko 60 km severno od Santjaga, skoro deluje kao još jedno brdo. Ipak, rastuća gomila smeća stvara svakodnevnu muku za meštane: nesnosne mirise, najezde muva i strah za zdravlje stanovništva.
Šta pokazuju podaci?
Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Tiltil je najveći ljudski izvor metana na svetu. Posmatranjem pomoću 35 svemirskih satelita utvrđeno je da deponija emituje oko 100.000 metričkih tona metana godišnje. U ovom veku, procenjuje se da je oko 60% otpada Santjaga završilo u Tiltilu; grad generiše približno 18.000 tona otpada dnevno.
Kako to utiče na ljude?
Metan sam po sebi obično nije toksičan u niskim koncentracijama, ali u visokom stepenu može izazvati osećaj gušenja, glavobolje i druge akutne simptome, upozoravaju stručnjaci. Meštani, među kojima je 68-godišnji Patricio Velasquez, opisuju miris kao „kao izmet” i navode da leti zatvaraju prozore i izbegavaju obroke napolju zbog muva i jakog smrada.
"Mi smo na selu. Trebalo bi da dišemo svež vazduh," kaže Velasquez, koji živi na manje od tri kilometra od 120-hektarne deponije.
Okruženje i odgovornost
Deponijom upravlja kompanija KDM već oko 20 godina. U jej okolini nalaze se i desetine drugih industrijskih objekata — cementare, farme i skladišta povezana sa rudarstvom — što po stručnjacima pojačava ukupni ekološki teret i dovodi u pitanje princip ekološke pravde.
Opštinske vlasti ističu da imaju ograničenu pravnu mogućnost da zabrane nove poslove, dok vlasti i KDM nisu odgovorili na upite AFP-a.
Rešenja i preporuke
Stručnjaci i praktičari ukazuju na potrebu za boljim sistemom razdvajanja otpada i većom stopom reciklaže — u Čileu se trenutno reciklira samo oko 0,8% otpada, dok je regionalni prosek oko 4%. Takođe se preporučuje udaljavanje stambenih naselja od velikih deponija i ulaganje u tehnologije za prikupljanje i korišćenje metana.
Zaključak: Prizor Tiltila otkriva kako loše upravljanje otpadom i koncentracija industrijskih kapaciteta u ranjivim područjima dovode do zdravstvenih i društvenih problema. Gradjani i stručnjaci upozoravaju na „ekološku nepravdu” i pozivaju na hitne mere za smanjenje emisija i zaštitu lokalne zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
