Studija objavljena u Nature Communications otkriva da otopljena voda sa glečera Svalbarda ispiru metan iz šejlovitih stena ispod leda. Istraživanje je obuhvatilo 19 reka i 148 uzoraka — metan je pronađen u svim uzorcima, ponekad do 425× viši od atmosferskih očekivanja. Najveća ispuštanja povezana su sa stenicama bogatim organskim ugljenikom i odmrzlim, vlažnim dnom glečera. Tim procenjuje godišnji prenos od 201–406 američkih tona metana, što može predstavljati lokalni arktički povratni mehanizam sa klimatskim implikacijama.
Glečeri Svalbarda Oslobađaju Drevni Metan — Otkriva Se Novi Arktički Povratni Mehanizam
Photo Credit: Leonard Magerl
Glacijeri su često predstavljeni kao smrznute riznice koje čuvaju prošlost pod slojevima leda. Na arhipelagu Svalbard (Norveška), novo istraživanje pokazuje da topljenje glečera može raditi suprotno: otvara kanale kroz koje otopljena voda ispira metan zarobljen u steni ispod leda.
Glavne Nalaze
Studija objavljena u Nature Communications, koju je predvodio iC3 Polar Research Hub, analizirala je 19 reka koje napajaju glečere i 148 uzoraka vode. Metan je prisutan u svim uzorcima, a u pojedinim očitanjima koncentracije su bile i do 425 puta veće nego što se može objasniti kontaktom sa atmosferom.
Odakle potiče metan?
Istraživači su zaključili da većina metana u ovim rekama ne nastaje mikrobnim procesima ispod leda (kako je zabeleženo ispod nekih glečera na Grenlandu), već je povezana sa lokalnom geologijom. Konkretno, šejloviti (slojni) stenski kompleksi bogati drevnim organskim ugljenikom mogu tokom miliona godina proizvoditi i skladištiti metan koji se sada ispiru otopljenom vodom.
"Hteli smo da proučimo mnogo različitih glečera, preko različitih tipova stena i uslova na ledu," kaže koautorka Silje Waaler. "To nam je omogućilo jasniju sliku zašto neke reke nosе više metana od drugih."
Mehanizam ispuštanja
Proces počinje kada površinska otopljena voda prodire kroz pukotine i otvore u ledu do podloge. Tamo voda stupа u kontakt sa stenama koje sadrže drevni gas i ispirući ga uvodi u rečne tokove. Ključan je i karakter dna glečera: odmrzla, vlažna i aktivna baza mnogo je efikasnija u transportu metana nego zaleđena podloga.
Koautor Leonard Magerl naglašava: "Temperatura na dnu glečera važan je deo slagalice — najveća ispuštanja nastaju tamo gde se poklope odgovarajuće stene i otopljeno dno."
Koliko metana i zašto je to važno
Kombinovanjem hemijskih analiza reka i georadarskih snimaka koji procenjuju stanje leda, tim procenjuje da teritorijalni, kopneni glečeri Svalbarda mogu godišnje preneti otprilike 201–406 američkih tona (182–368 tona) metana putem otopljene vode. Iako je to manji izvor u globalnom smislu, metan je veoma potentan gas staklene bašte i ovakvi lokalni izvori mogu predstavljati nepredviđeni povratni mehanizam u brzo zagrevanom Arktiku.
Širi Kontekst
Otkriće na Svalbardu uklapa se u širi trend otkrivanja klimatskih rizika dok se permafrost i ledeni pokrivači povlače: pojačano otpuštanje ugljenika u blizini reke Mackenzie, ponovno pojavljivanje drevnih patogena i potamnjivanje snega zbog algi na antarktičkim ledenim policama su samo neki primeri. Autori upozoravaju da će buduće emisije zavisiti i od geologije, i od toga kako se menja stanje glečera.
Zaključak: Istraživanje naglašava potrebu za preciznijim mapiranjem podloge ispod leda i uključivanjem takvih procesa u klimatske modele kako bi se bolje predvideli regionalni i globalni klimatski efekti.
Izvor: Nature Communications / iC3 Polar Research Hub. Podaci i citati iz saopštenja za javnost istraživača (Gabrielle Kleber, Silje Waaler, Leonard Magerl).
Pomozite nam da budemo bolji.
