Studija u Science otkriva da Arktik stvara dva klimatska režima u Sibiru: vlažniji zapad s otapanjem permafrosta i suvlji istok sklon požarima. Između 2010. i 2023. emisije metana porasle su ~5% godišnje (oko 13,2 miliona tona godišnje). Autori upozoravaju da dalji porast temperature može pokrenuti snažnu povratnu spregu oslobađanja ugljenika i metana.
Zagrevanje Arktika Deli Sibir: Dva Klimatska Režima Koja Mogu Probuditi "Uspavanog Metanskog Diva"
Western Siberia is releasing methane mostly via permafrost thaw, which creates bumpy landscapes of mounds and hollows. | Credit: EKATERINA ANISIMOVA/AFP via Getty Images
Novo istraživanje objavljeno 6. avgusta u časopisu Science upozorava da zagrevanje Arktika formira dva različita klimatska režima u Sibiru koji bi mogli znatno povećati emisije metana — snažnog gasа staklene bašte.
Šta su ta dva režima?
Prema radu, granicu između ovih suprotstavljenih stanja čini reka Jenisej (Yenisei). Zapadni Sibir postaje vlažniji zbog toplote i vlage dovedene iz Severnog Atlantskog okeana, dok istočni Sibir postaje suvlji i sve podložniji šumskim požarima.
Kako raste metan
Istraživanje pokazuje da su emisije metana iz Sibira porasle prosečno ~5% godišnje u periodu 2010–2023. To odgovara povećanju od oko 13,2 miliona tona (12 miliona metričkih tona) godišnje. Iako je danas Sibir odgovoran za otprilike 5% globalnih emisija metana, region je jedan od najbrže rastućih prirodnih izvora metana.
U zapadnom Sibiru dominiraju emisije povezane s odmrzavanjem permafrosta: tlo koje je vekovima bilo zaleđeno otapa se i oslobađa organski ugljenik koji mikrobi pretvaraju u metan. Sibir sadrži oko 46% permafrosta severne hemisfere, što čini ovaj proces posebno važnim za globalni ciklus ugljenika.
The Scandinavian pattern of atmospheric circulation (seen here in the positive phase) consists of different pressure systems above Scandinavia, Western Europe and eastern Russia/western Mongolia. | Credit: NOAA
U istočnom Sibiru većinu dodatnih emisija objašnjava sagorevanje biomase tokom sve žešćih i češćih požara. Autori rada ističu da požari dodatno ubrzavaju otapanje permafrosta i mogu osloboditi metan iz ranije zaleđenih slojeva.
Metode i nesigurnost
Istraživači su kombinovali satelitska posmatranja i merenja blizu površine koristeći sistem za inverziju tokova metana (methane flux inversion), što im je omogućilo da ograniče nesigurnost svojih procena na oko 10%. S obzirom na ogromnu, teško pristupačnu i slabo instrumentovanu teritoriju Sibira (pogotovo tokom rusko-ukrajinskog sukoba), sateliti predstavljaju ključni izvor podataka.
Paul Palmer, koautor i profesor Geoznanosti na Univerzitetu u Edinburgu, naveo je za Live Science: „Očekivali smo porast emisija zbog otapanja permafrosta, aktivnosti močvara i požara — ali iznenađuje koliko je veliki i trajan taj rast.“
Klimatski obrasci i budućnost
Zapadni Sibir je pod uticajem skandinavskog obrasca atmosferske cirkulacije koji donosi toplinu i vlagu iz Severnog Atlantika, dok je istočni Sibir pod snažnim uticajem Arktičke oscilacije koja podstiče produžene periode visokog pritiska, talase vrućine i manje oblačnosti — sve faktore koji povećavaju rizik od požara.
Klimatski modeli korišćeni u studiji predviđaju da će se emisije iz Sibira povećavati kako svet bude topliji, a porast može postati strmiji pri većim scenarijima zagrevanja, stvarajući opasnu pozitivnu povratnu spregu.
Zaključak
Iako trenutni porast emisija iz Sibira još uvek predstavlja relativno mali deo ukupnih globalnih emisija, rizik je značajan: nastavak zagrevanja može „proboditi“ velike rezerve ugljenika u šumama i permafrostu i dodatno ubrzati globalno nestabilno klimatsko zagrevanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
