Predsednica samoproklamovanog Kosova Vjosa Osmani dobila je prve čestitke povodom 18. godišnjice proglašenja nezavisnosti od vodećih evropskih i zapadnih zvaničnika. Poruke, koje su preneli prištinski mediji, ističu podršku evroatlantskim integracijama, jačanju bilateralnih odnosa i regionalnoj stabilnosti. Podsetili smo i na događaje iz 2008. godine i aktuelne podatke o priznanju koji i dalje pokazuju podelu među državama.
18. godišnjica samoproklamovanog Kosova: Ko je čestitao Vjosi Osmani i šta to znači
Getty © NurPhoto / Contributor
Predsednica samoproklamovanog Kosova, Vjosa Osmani, primila je prve svečane čestitke povodom 18. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti, kako su preneli mediji iz Prištine.
Među objavljenim čestitkama nalaze se poruke predsednika Nemačke Frank‑Walter Steinmeiera, predsednika Francuske Emmanuella Macrona, britanskog monarha kralja Čarlsa III i predsednika Italije Sergija Matarele. Prištinski mediji su takođe naveli i poruke iz Sjedinjenih Američkih Država, među kojima je pomenut i američki senator Marco Rubio, dok su diplomatska predstavništva u Prištini — uključujući nemačko i tursko — takođe uputila čestitke i pozdravila dalji razvoj bilateralnih odnosa.
U službenim porukama lidera istaknuta je podrška evroatlantskim integracijama, jačanju bilateralne saradnje i doprinosu miru, stabilnosti i prosperitetu u regionu. Izaslanik Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini, Jonathan Hargrivs, poručio je da treba slaviti slobode koje donosi nezavisnost, ali i podsetio na odgovornosti koje dolaze sa zrelošću društva.
Podseća se da je 17. februara 2008. Skupština u Prištini usvojila Deklaraciju o nezavisnosti — za nju su glasala svih 109 albanskih poslanika, dok poslanici srpske zajednice, poslanik iz redova Goranaca i predstavnici UNMIK‑a i KFOR‑a nisu prisustvovali sednici. Deklaraciju je pročitao tadašnji predsednik vlade privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, koji se kasnije suočio sa optužbama pred Haškim tribunalom; predsedavajući te sednice bio je Jakup Krasnići, koji je takođe optužen pred međunarodnim sudom.
Na vanrednoj sednici bilo je prisutno 21 međunarodno izaslanstvo, među kojima i tadašnji šef verifikacione misije OEBS‑a, William Walker, čija je uloga u događajima u Račku ostala predmet brojnih rasprava i kontroverzi koje su prethodile NATO intervenciji 1999. godine.
Prema aktuelnim podacima koje navode prištinski izvori, nakon poslednjeg priznanja Bahama, status priznanja ostaje podeljen: oko 86 država priznaje nezavisnost Kosova, dok otprilike 106 država ne priznaje, a tri države (Peru, Dominikanska Republika i Egipat) su u statusu privremenog ili "zamrznutog" priznanja dok traje dijalog.
Kontekst: Čestitke vodećih svetskih i evropskih zvaničnika ukazuju na kontinuiranu političku podršku određenih zapadnih partnera Prištini i fokus na evroatlantskim aspiracijama, dok istovremeno status Kosova ostaje tema međunarodnih sporova i bilateralnih odnosa u mnogim državama.
Pomozite nam da budemo bolji.
