Marcia Bjornerud, profesorka geologije, poziva na dublje razumevanje stena i geološkog vremena kao načina da promenimo odnos prema prirodi i klimatskim izazovima. Stene i mikrobi čuvaju zapise koji otkrivaju dugoročne procese, podsećajući nas na važnost vremenske pismenosti i strpljenja. Bjornerud naglašava da, iako imamo naučna saznanja o klimatskim sistemima, politički i ekonomski mehanizmi često sprečavaju dugoročne odluke — pa je obrazovanje ključ za promenu perspektive.
Zašto geologinja Marcia Bjornerud smatra da bismo svi trebali više pažnje posvetiti stenama
Close up of a migmatite boulder of the Natal-Namaqua metamorphic belt. - Marieke Peche // Shutterstock
Marcia Bjornerud obožava stene. Ne samo kroz petrografski mikroskop, već i kao žive entitete sa svojstvima i „ličnostima“ oblikovanim dugim i događajnim životima. „Stigla sam do tačke u karijeri kada neću da krijem naklonost prema stenama“, kaže ona.
Bjornerud je profesorka geologije na Lawrence University u Viskonsinu i decenijama proučava procese koji oblikuju našu planetu. Od najsitnijih zrna u metamorfnoj steni do tektonskih ploča koje prekrivaju kontinente, ona tvrdi da bolje razumevanje ovih gradivnih blokova donosi veliki dobitak — i za nauku i za način na koji zamišljamo svoju ulogu na Zemlji. Njena nova knjiga Turning to Stone je, kako sama kaže, ljubavno pismo stenama i poziv na ponovno povezivanje sa dubokom mudrošću planete.
Geologija između mikro i makro sveta
Daphne Chouliaraki Milner (DCM): Kako proučavanje geologije pomaže da bolje cenimo povezanost mikro i makro sistema na Zemlji?
Marcia Bjornerud (MB): Nakon više od 30 godina predavanja geonauka, naučila sam da je najvažnija veština koju možemo preneti studentima sposobnost da „zumiraju“ kroz razne prostore i vremenske skale: da pogledaju uzorak kroz mikroskop i na osnovu toga izvode zaključke o regionu. Geološki način razmišljanja zahteva tu polifokalnu sposobnost jer svi zemaljski sistemi rade na višestrukim skalama. Prelazak napred‑nazad kroz te skale je srž geološkog pogleda na svet.
Od mikroba do atmosfere
MB: Mikrobi upravljaju globalnom biogehemijom. Zemljom, u većoj meri nego što mislimo, vladaju sitini organizmi. Najdramatičniji primer njihove moći je promena atmosfere: rani jednocelični organizmi koji su naučili da fotosintetišu tokom milijardi godina doveli su do nagomilavanja kiseonika — što je iz temelja promenilo geokemiju i omogućilo pojavu novih metaboličkih puteva i minerala. Mnogobrojne sitne jedinke kolektivno su izazvale globalnu revoluciju.
Stene kao pripovedači i učitelji
DCM: Kako se stene prepliću sa našim životima i koje nas lekcije uče?
MB: Zapadni pogled na prirodu često je reducirajući: priroda se vidi kao pasivna pozadina i resurs. Kao naučnica, shvatila sam da više ne mogu biti hladno objektivna — volim temu kojom se bavim i mislim da je mnogi naučnici vole. Stene čuvaju zapise o prošlim okruženjima i procesima; čitanje tih zapisa razvija strpljenje, perspektivu i poštovanje prema vremenu koje prevazilazi ljudski vek.
„Stene su doslovno animirane u nauci kojom se bavim — kreću se u ultra‑sporom ritmu, a ponekad zatrese zemljotres i sve se lomi.“
U strukturnoj geologiji stene se proučavaju kao materijali koji se deformišu: koriste se pristupi mehanike fluida da bi se razumelo kako se ploče pomeraju, kako nastaju planine i kako se zone rasjeda ponašaju. Čak i „čvrste“ stene mogu se posmatrati kao tihi tokovi — njihovo kretanje je samo veoma sporo.
Vremenska pismenost i klimatska odgovornost
DCM: U knjizi Timefulness pozivate na „vremensku pismenost“. Kako je usvojiti i zašto je važna?
MB: Danas nas tehnologije i tržišni podsticaji drže u kratkom trenutku i potrošačkoj logici „sada“. Vremenska pismenost podrazumeva razumevanje proporcija: znati da je poslednjih 10.000 godina (Holocen) bila neuobičajeno stabilna i da je upravo ta stabilnost omogućila razvoj civilizacije. Razumevanje stopa promena — npr. koliko brzo trošimo podzemne vode naspram njihovog punjenja — presudno je za odgovorno upravljanje resursima. Obrazovanje treba da vrati dubinu perspektive i osećaj kontinuiteta između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Imamo danas izuzetno detaljna geoklimatska saznanja, ali politički i ekonomski sistemi često nisu dizajnirani za dugoročne odluke. Rešenje mora uključivati obrazovanje, kulturnu promenu i institucionalne mehanizme koji nagrađuju planiranje na decenije, a ne na mandate.
Duhovni aspekt i osećaj povezanosti
DCM: Koji su, prema vama, duhovni troškovi zapadnog binarnog razumevanja čoveka i prirode?
MB: Najveći trošak je usamljenost — osećaj da nam nedostaje nešto neizrecivo. Kad prestanemo da se smatramo utkivanim u prirodu, fokusiramo se na međuljudske konflikte i kolektivni narcizam. Vraćanje osećaja povezanosti sa prirodom ne mora biti religiozno, ali pruža dublju meru smisla i pripadnosti.
Najvažnija pouka iz stena
MB: Stene nas uče da živimo na kreativnoj, otpornoj i darežljivoj planeti. Kad pogledamo koliko je retka kombinacija uslova koji su održali naseljivost Zemlje kroz milijarde godina — voda, tektonika, stabilna klima — postaje jasno koliko je odgovornost da tu jedinstvenost sačuvamo velika. Stene su arhive, učitelji i poziv na strpljenje i dugoročno razmišljanje.
Tekst je proizvela redakcija Atmos i pregledao i distribuirao Stacker.
Pomozite nam da budemo bolji.
