U Hagu su završene završne reči u prvom delu suđenja liderima tzv. OVK: Hašimu Tačiju, Rexhepu Selimiju, Kadriju Veseliju i Jakupu Krasnićiju. Tužilaštvo ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući najmanje 102 ubistva i zlostavljanje oko 407 pritvorenika, i zatražilo je po 45 godina zatvora za svakog. Tokom postupka izneto je oko 5.000 dokaznih predmeta i 28.000 stranica materijala; presuda se očekuje u roku od 90 dana (mogućnost produženja 60 dana).
Završene završne reči u Hagu: Šta očekuje lidere tzv. OVK i da li ima pravde za žrtve?
© Tanjug AP Photo/Laura Hasani
U sudnici Specijalnog suda za zločine na KiM u Hagu održane su završne reči u prvom delu procesa protiv bivših lidera tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) — Hašima Tačija, Rexhepa Selimija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija. Optužnica ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, među kojima je najmanje 102 ubistva civila i zlostavljanje stotina pritvorenika tokom 1998–1999. godine.
Rok za presudu i zahtev tužilaštva
Nakon iznošenja završnih reči otvoren je rok od 90 dana za izricanje presude, sa mogućnošću produženja za dodatnih 60 dana. Tužilaštvo je prošle nedelje zatražilo kaznu od po 45 godina zatvora za svakog od optuženih.
Glavni podaci iz postupka
Tijekom postupka, koji je formalno započeo 2023. godine, u sudnici je govorilo 134 svedoka: 125 pozvanih od strane tužilaštva, dvojica koje je pozvao zastupnik žrtava i sedmoro svedoka odbrane. Dodatno, 164 izjave prihvaćene su u pisanom obliku, što znači da je ukupno u postupku učestvovalo 298 svedoka. Tužioca su predstavili oko 5.000 dokaznih predmeta i oko 28.000 stranica materijala, a suđenje je trajalo 227 sudskih dana.
Na šta se optužnica odnosi
Optužnica u deset tačaka tereti "četvorku" za gon na političkoj i etničkoj osnovi, nezakonita hapšenja i pritvaranja, druge nehumane postupke, prisilne nestanke, mučenja i ubistva u 42 navodna ilegalna pritvora koja je vodila tzv. OVK na Kosovu i u Albaniji. Prema optužbi, oko 407 ljudi je bilo pritvoreno, a najmanje 102 su likvidirana u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine. Kao saučesnici se navode i niz oficira OVK.
Istaknuti navodi i primeri iz postupka
Zastupnik žrtava Simon Loz izneo je tvrdnje o ubistvima i otmicama tokom napada na Orahovac u julu 1998. godine, među kojima su i slučajevi u kojima su, kako se tvrdi, oteti i ubijeni civili čija su tela kasnije pronađena u pećini Volujak (navodno 25 Srba čija su tela otkrivena 2004. godine). Loz je opisao uslove pritvora kao izuzetno okrutne, sa prebijanjima, mučenjima i pokušajima iznuđivanja lažnih priznanja.
Odbrana i osporavanja
Odbrana je osporavala navode tužilaštva. Među svedocima odbrane bili su i nekadašnji zvaničnici i diplomate poput Christophera Hilla, Jamesa Rubina i Wesleyja Clarka, koji su nastojali da predstave optužene u drugačijem svetlu. Hašim Tači i ostali optuženi izjavili su da su nevini; Tači je, između ostalog, naveo da je 1998. bio student u Cirihu i osporio pojedine nalaze i izveštaje, uključujući izveštaj Dika Martija u vezi sa trgovinom organima.
"Prošlo je mnogo godina, ponekad je delovalo da pravda neće stići, ali cilj ovog gonjenja jeste da pokaže da i najmoćniji odgovaraju za svoja dela", izjavila je glavna tužiteljka Kimberly West prilikom završne reči.
Šta dalje?
Sada sudije imaju rok do 90 dana da donesu presudu, uz mogućnost produženja za još 60 dana. Mnogi slučajevi zločina nad Srbima iz tog perioda do sada nisu dobili pravni epilog ili su završili oslobađajućim presudama, pa će pažnja javnosti biti usmerena na odluku suda u Hagu koja bi mogla doneti odgovore preživelima i porodicama žrtava.
Napomena: Tekst sažima navode iz sudskog postupka i ne predstavlja konačnu presudu; optužbe su predmet dokaznog postupka i odluke suda.
Pomozite nam da budemo bolji.
