U januaru 2025. kamera na oko 1,600 feet (≈488 m) dubine kod Južnih Šetlandija snimila je veliku "sleeper" ajkulu dugu 10–13 feet (≈3–4 m) u vodi temperatue 1,27 °C. Stručnjaci iz Minderoo‑UWA i univerziteta u Australiji navode da je ovo prvi dokumentovani slučaj ajkule toliko južno. Mogući uzroci su klimatske promene ili ranije neotkrivena, retka populacija u toplijim slojevima vode.
Prva Dokumentovana Ajkula Na Antarktiku: Gigantska "Sleeper" Ajkula Snimljena Na 488 m
University of Minderoo-UWA Deep-Sea Research Centre Inkfish Kelpie Geoscience/Associated Press
U januaru 2025. godine, jedna kamera postavljena na oko 1,600 feet (≈488 metara) dubine kod Južnih Šetlandija, u blizini Antarktičkog poluostrva, snimila je neočekivan prizor: veliku "sleeper" ajkulu kako mirno pliva kroz gotovo crnu vodu temperature 1,27 °C — otprilike jedan stepen iznad tačke smrzavanja.
Veličina i ponašanje: Procene pokazuju da je jedinka duga između 10 i 13 feet (≈3–4 metra). Ajkula je delovala potpuno prilagođeno uslovima — sporo je krstarila u sloju vode koji je za taj region relativno topao.
Gde i kako je otkriveno: Snimke je obezbedio Minderoo‑UWA Deep‑Sea Research Centre, koji postavlja kamere u neke od najteže dostupnih delova okeana. Većina opreme radi tokom letnjeg perioda južne hemisfere (decembar–februar), pa je prozor za posmatranje kratak i ograničen.
Šta kažu naučnici
Alan Jamieson, osnivač istraživačkog centra pri University of Western Australia, izjavio je da nije našao prethodni zapis o ajkuli zabeleženoj toliko južno. Peter Kyne, biolog za očuvanje pri Charles Darwin University, potvrdio je da ovo predstavlja prvi dokumentovani slučaj ajkule u tim vodama.
"Odrasle sleeper ajkule žive pri dnu i mogu podneti vrlo niske temperature. Ovu jedinku smo snimili u relativno toplom sloju za to područje," kaže meteorološkinja i istraživačica mora Sara Tonks.
Moguća objašnjenja
Postoje dve glavne hipoteze: ili klimatske promene i porast temperature voda utiču na proširenje staništa, ili su te ajkule oduvek postojale u veoma malim, teško uočljivim populacijama, a jednostavno nismo imali dovoljno opreme da ih dokumentujemo. Region je udaljen i slojevit — ispod ovog sloja voda je hladnija i gušća, a iznad ga prekriva sloj otopljene, slatke vode koji predstavlja barijeru.
Jamieson pretpostavlja da druge sleeper ajkule mogu biti prisutne dublje, gde se hrane leševima kitova, velikim lignjama i ostalim organizmima koji tonu na dno. Međutim, mali broj kamera koje ciljaju baš tu dubinu i ograničen radni period znače da je zabeleženo tek vrlo malo od onoga što stvarno živi u tim mračnim dubinama.
U snimku se pojavljuje i ražok — srodnik ajkula koji podseća na bodljikavu mantu — koji nije pokazao znake uznemirenosti pri prolasku predatora. Dok su ražoci već poznati u tim vodama, prisustvo velike sleeper ajkule je nova i značajna zabeleška.
Za kraj
Ovo otkriće pokazuje koliko malo znamo o ekosistemima dubokih i udaljenih delova Antarktičkog okeana i koliko je efikasna tehnologija u otkrivanju neočekivanih vrsta. Pitanje ostaje otvoreno: da li su ove ajkule novi znak promena u moru ili stara neotkrivena tajna dubina?
Pomozite nam da budemo bolji.
