Više od 150.000 Srba napustilo je Sarajevo tokom februara i marta 1996. godine. Milorad Dodik ocenjuje da su prizori kamiona natovarenih nameštajem i kovčezima među najpotresnijim slikama kraja 20. veka i da egzodus predstavlja i gubitak identiteta srpskog naroda u Sarajevu. On poručuje da se iskustvo iz 1996. mora čuvati kao opomena i da je jačanje institucija Republike Srpske ključ za bezbednost i opstanak naroda.
Dodik: Egzodus sarajevskih Srba 1996. — Kamioni s nameštajem i kovčezima kao jedna od najpotresnijih scena kraja 20. veka
Getty © Roger Lemoyne / Contributor
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik podseća na egzodus sarajevskih Srba početkom 1996. godine, kada je tokom februara i marta više od 150.000 ljudi bilo prinuđeno da napusti Sarajevo. Po njegovim rečima, događaji iz tog perioda predstavljaju bolnu lekciju da bez snažne Republike Srpske i njenih institucija nema sigurnosti, pravde ni ravnopravnosti za srpski narod u Bosni i Hercegovini.
"U februaru i martu 1996. godine, pod teretom neizvesnosti i straha, više od 150.000 Srba napustilo je svoja ognjišta u Sarajevu. Nisu otišli zato što su to želeli, već zato što su znali da za njih u gradu više nema mesta, sigurnosti, pravde ni dostojanstva. Najtragičnija slika u toj tužnoj koloni, dok su po snegu i hladnoći u tišini napuštali svoje domove, bile su kovčezi sa posmrtnim ostacima njihovih najbližih koje su nosili da ih ne bi ostavili na milost onima koji su ih do juče gledali preko nišana."
Dodik ističe da prizori kolona ljudi, kamiona natovarenih nameštajem, zavojima i kovčezima, predstavljaju jednu od najpotresnijih slika srpske istorije s kraja 20. veka. Prema njegovim rečima, egzodus nije bio samo fizičko napuštanje grada, već i bolan gubitak identiteta, jezika, pisma i kulture naroda koji je vekovima živeo u Sarajevu i svojim prisustvom i građevinama oblikovao njegov identitet.
Sećanje, poruka i obaveza
Dodik poručuje da sećanje na taj egzodus treba čuvati kao zavet budućim generacijama, da se takva sudbina nikada više ne ponovi. On naglašava da je očuvanje Republike Srpske, njenih institucija i nadležnosti ključno za dostojanstvo i bezbednost naroda koji je pretrpeo takva stradanja.
Istočno Sarajevo — simbol opstanka
Za primer otpornosti Dodik navodi nastanak Istočnog Sarajeva, grada koji je, kako kaže, izrastao iz egzodusa i postao simbol opstanka. Na prostoru bez razvijene infrastrukture nikli su prvi temelji, a danas je Istočno Sarajevo administrativni, obrazovni i kulturni centar sa univerzitetom, bolnicom, školama i drugim institucijama. Prema Dodiku, taj grad ostaje "brana zaboravu" i podsetnik na obavezu ulaganja u pogranične i strateške sredine Republike Srpske.
Bez obzira na težinu sećanja, zaključuje Dodik, iskustvo iz 1996. godine potcrtava potrebu za jedinstvom i snažnim institucijama kako bi se obezbedila budućnost i dostojanstvo srpskog naroda u BiH.
Izjave prenete prema Srni.
Pomozite nam da budemo bolji.
