Tim naučnika otkrio je da je nekontrolisani povratak Falcon 9 19. februara 2025. izazvao desetostruko povećanje litijuma oko 100 km visine. Podaci dobijeni laserskom spektroskopijom povezuju nalaz sa ostacima rakete koji sadrže litijum i aluminijum. Stručnjaci upozoravaju da rast lansiranja satelita može povećati atmosfersko zagađenje i uticati na aerosole i ozonski omotač; istraživanje je objavljeno u Communications Earth & Environment.
Pad Falcon 9 Povezan Sa Oblakom Litijuma — Naučnici Uočili Desetostruko Povećanje Na 100 km
Long exposure photographs showed the Falcon 9 rocket debris over Berlin in 2025 [Gerd Baumgarten]
Nakon što je neuspešan povratak rakete SpaceX Falcon 9 obasjao nebo nad zapadnom Evropom 19. februara 2025., tim naučnika detektovao je neuobičajeno visok nivo litijuma u gornjim slojevima atmosfere. Merenja sugerišu da je u roku od nekoliko sati iznad regiona oko 100 km visine zabeleženo desetostruko povećanje koncentracije litijuma, direktno povezano s razgradnjom delova rakete.
Kako su došli do nalaza
Istraživači iz Leibniz Instituta za atmosferfiziku u Gernaniji u saradnji sa profesorom Johnom Planeom sa Univerziteta Leeds iskoristili su laserska zračna merenja (lidar i spektroskopiju) da detektuju metalne atome oslobođene pri ulasku ostataka rakete u atmosferu. Tim tvrdi da su atomarne emisije i prostorna korelacija jasno ukazale na to da su materijali iz tela Falcon 9 — uglavnom aluminijumsko-litijumske legure — značajno povećali lokalni sadržaj litijuma.
Scientists at the Leibniz Institute of Atmospheric Physics use Lidar lasers to measure the stratosphere and mesophere [Gerd Baumgarten]
Ključne brojke
Prema istraživanju, atmosfera prirodno prima približno 50–80 g litijuma dnevno iz sitnih meteora. U poređenju s tim, jedan Falcon 9 sadrži red veličina od oko 30 kg metala (litijuma i aluminijuma kombinovano), što čini ovaj incident znatno većim izvorom u kratkom vremenu.
Moguće posledice
Naučnici ističu da su najveće brige vezane za aluminijum i okside aluminijuma koji mogu interagovati sa ozonskim slojem i uticati na aerosole koji regulišu klimu. Dugoročne posledice za sastav atmosfere i klimatske procese još nisu poznate, ali stručnjaci upozoravaju na potencijalno negativne efekte ako se broj sličnih slučajeva poveća sa rastom svemirskih aktivnosti.
Last year Adam Borucki discovered a piece of debris originating from a Space X rocket [Adam Borucki]
"Naša najveća zabrinutost su aluminijum i aluminijum-oksidi koji mogu stupiti u interakciju sa ozonskim omotačem," rekao je prof. Robin Wing. "Ovo je nova naučna oblast i teško je spekulisati, ali moramo započeti merenja sada kako bismo pravovremeno uočili probleme."
Ranija istraživanja su već ukazivala da oko 10% aerosola u nekim delovima atmosfere može sadržati fragmente svemirskog otpada. Procene govore da trenutno više od 30.000 komada svemirskog otpada kruži oko Zemlje, povećavajući rizik od sudara i novih rasipaanja materijala koji se pri ulasku u atmosferu mogu pretvoriti u zagađivače.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Earth & Environment. Autori su pokušali da dobiju komentar od SpaceX-a; kompanija se na upite BBC News nije oglasila.
Šira slika i poziv na regulaciju
Dok kompanije poput SpaceX-a povećavaju broj lansiranja — trenutno oko 10.000 aktivnih Starlink satelita, a u planu su i zahtev za do milion satelita za podršku AI centrima — naučnici i međunarodne organizacije pozivaju na ažuriranje svemirskih propisa i uključivanje zaštite orbitalnog prostora u ciljeve održivog razvoja.
Profesor Andy Lawrence sa Univerziteta u Edinburgu upozorava: "Svemirske regulative ne pokrivaju nove probleme — od ometanja astronomije do atmosferskog zagađenja. Potrebna je brža međunarodna koordinacija."
Pomozite nam da budemo bolji.
